Mladi pčelari – udruženi ste jači!

mladi-pcelari-udruzeni

Igor Stanković: ″Preporučujem samo udruženja, stručnu literaturu, predavanja...″

 

Igor Stanković (38) je pčelar iz Mladenovca koji se na dva pčelinjaka u Kovačevcu
nadomak grada brine o 300 košnica. Svoje raznovrsne proizvode od meda i njegove
kombinacije sa drugim zdravim namirnicama prodaje na sajmovima, a ljubav prema
pčelarstvu, javila se slučajno.

„Jedan roj je uhvaćen u blizini moje kuće i tako je to krenulo, javila se neka ljubav
prema pčelama. Od tog jednog roja prve godine zimio sam tri, pa sledeće godine,
14, pa 27 i tako se to širilo. U početku je bilo lepo da ja učim i da razumem
šta pčele rade, a bilo je dosta teško. Sada je to već veliki posao”
, kaže Igor.

U početku, kaže, učio je iz knjiga i od pčelara u pčelarskom društvu u
Mladenovcum ali i na predavanjima stručnih lica. Danas je velika pomama za
pčelarstvom i mnogi početnici okreću se takozvanom internet pčelarenju, pa
često dolaze do raznih dezinformacija.

“Mlad pčelar početnik dosta luta, nije usmeren, treba da prođe neku obuku, da bi
naučio da pčelari i da ne bi srljao u neke gluposti koje nisu potrebne, a na
internetu toga ima. Zato preporučujem samo udruženja, predavanja, knjige i
literaturu koja je prošla neku recenziju
”.

Srbija se već nekoliko godina suočava sa problemom lažnog meda ili takozvanom
“pčelarskom mafijom” (pakeri meda), pa se na tržištu pored meda od šećera ili
kukurznog skroba može naći i polen koji je došao iz daleke Kine. S druge
strane, već otežane uslove stvara slaba potrošnja meda od strane domaćeg
stanovništva, pa mnoge pčelare muči otkup, kao jednu od glavnih uslova za
proširenje pčelarenja i kao garanciju mladom pčelaru da će njegov proizvod biti
prodat.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

“Pomaka u položaju mladih poljoprivrednika u Srbiji ima, ali treba još mnogo uslova da
bi to bilo u nekoj normali. Gledamo čitavu Evropu i Zapad i sve je u formi
udruživanja i prave se zadruge, ali to funkcioniše. Kod nas problem sa otkupom
meda je vrlo sličan sa otkupom maline, jer hladnjačari mogu da diktiraju cene.
Nema tu partnerstva, treba da se stvori svest, a ne samo što veći kapital i
zarada“,
primećuje Igor.

Iako Savez pčelarskih organizacija Srbije gradi sopstveni pogon za plasman meda
svojih članova, razlog zbog čega baš mladi pčelari treba da se udružuju najviše
je u razmeni znanja, mišljenja i iskustva.

“Prvi i osnovni savet mladom pčelaru jeste da proveri da li je alergičan na ubod pčele,
drugo; veoma je važno da shvate da pčelarenje nije samo kupiti centrifugu,
vrcati med i praviti kalkulacije kako većina početnika radi. Potrebno je mnogo
ulaganja u pčelasrtvu i da ne može ništa preko noći da se nauči, a edukacija je
veoma važna, ako se to radi na pravi način.“

Pčela je simbol vrednoće i plemenitosti, pa vredan rad zahteva i od onog ko se brine
o njima. Mlad pčelar ulaže svoju energiju i znanje u pčelarstvo, a pčela svoj
rad u pravljenju proizvoda iz prirode. Komunikacijom i razmenom informacija,
mlad pčelar rešava svoje nedoumice i dopunjuje znanje o pčelarstvu, iako svaka
košnica može biti posebna priča.

“U pčelarstvu sam se pronašao jer sa pčelama nikad nije dosadno, a svaka košnica
je priča za sebe i ništa se ne radi serijski, nego je to borba pčela za
opstanak, i nas da je održimo”,
kaže Igor.

Leave a Reply

Your email address will not be published.