Mladi pčelari u borbi protiv klimatskih promena

pexels, pixabay

pexels, pixabay

 

Kako svet i svetsku proizvodnju hrane sve više pogađaju posledice vrtoglave promene
klime, najbolje se može videti na stanju u pčelarstvu i proizvodnji meda. U
poslednjih par godine, broj prirodnih košnica opao je za preko 10 miliona.
Postavlja se pitanje da li će se i sama pčela prilagoditi novim temperaturnim
uslovima? To je briga i Ilije Riznića (28), mladog pčelara iz Aranđelovca koji
je i potpredsenik aranđelovačkog pčelarskog društva. Iz svojih 100 košnica,
Ilija vrca,  u zavisnosti od godine od 20 do 40 kg po košnici. Iako
se pčelarstvom bavi od svoje 14. godine, naglašava da pčelarstvo ne treba olako
shvatiti, naročito ne danas.

„Pošto je 2015. godina bila veoma rodna, tada je krenula pomama za pčelarstvom, pa su
mnogi mislili da je tu laka zarada, samo curi med, a pare pljušte. Tada su i
stariji kupovali  po 100 košnica, a nisu znali ništa o proizvodnji
meda, a pčelarstvo je ’niskoprofitna i visokorizična delatnost’ i onda se
dešava da mnogi propadaju.  O pčelarstvu treba dosta učiti, slušati
dosta predavanja, učiti na tuđim iskustvima, potrebno je puno rada i muke. Ja
još uvek  i posle 14 godine učim o pčelarenju“
, kaže Ilija.

 

pcelari-klimatske-promene

 

Sa promenama klime, menjaju se i naučne teze o tome kako treba pčelariti. Kako
tačno klimatske promene menjaju pčelarstvo, Hjumanejčr (humanature) piše da:

‘usled povećanja temperature, pčele su prisiljene da traže malo hladnija prirodna
staništa, pa su nedavne studije o migracijama bumbara pokazale da se pčelinja
teritorija u Severnoj Americi i Evropi smanjila za preko 300 kilometara’.

Više temperature i neravnomerna godišnja doba uzrokuju ranije cvetanje biljaka, pa
stvaraju polen pre nego što su pčele spremne da se hrane tim polenom. Čak i
mala neusklađenost od nekoliko dana može negativno da utiče na zdravlje pčela,
reprodukciju i odbranu od predatora i parazita. Ta viša temperatura, uvideli su
stručnjaci, izaziva i infekciju Nosema ceranae parazitom, otpornim na
temperaturne ekstreme, a koji izaziva bolest odraslih pčela.

Upravo zbog svega ovoga, mladi pčelari su na oprezu. Klimatske promene nisu donele
samo promenu u normalnom funkcionisanju pčelinjih društava već i u
poljoprivredi uopšte, a jedno bez drugog ne može.

„Sve se menja, pojavljuju se neke nove bolesti pčela koje nikad pre nisu bile, pa onda
mora da se prate nova naučna saznanja i načini borbe protiv tih bolrsti i nova
lečenja, zatim prekomerna upotreba hemije zagađuje životnu sredinu, zagađuju se
reke, pa su samim tim i pčele su ugrožene tim hemikalijama. Zatim, nekada
na starim sortama suncokreta, pčelari su po dva puta vrcali med, danas su one
drugačije, pa promenom tih sorti menja se i prinos, tretiraju se biljke
herbicidima koje su štetne za društva i pčele stradaju, slabe“
, uvideo je Ilija.

Zbog goruće teme kakva je promena klime, mladi pčelari sve više raspravljaju i
istražuju o što boljem iskorišćavanju pčelinjih paša, pripremi društava za
medobranje, novim bolestima i lekovima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.