8. mart: poljoprivredi je potrebna žena

8-mart

Dan žena ili jednostavno poznat kao 8.mart podseća na ravnopravnost žena u svim aspektima života, ali 8. dana marta treba i da se podsetimo koliki je značaj žena, pre svega, u poljoprivredi i da se zapitamo ko zapravo proizvodi hranu koju jedemo. Kroz istoriju one su uvek bile deo poljoprivrednih poslova: u povrtarskoj bašti, štali, a neretko i na njivi na teškim fizičkim radovima, ali uvek nekako zanemarene.

Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata mnoga sela u Evropi i Srbiji ostala su bez muškaraca koja su mobilisana za vojsku, a ko je ostao i proizvodio hranu? – Žene! Tokom pokreta od 1960-tih do 1980-tih postalo je jasno da je ženski doprinos poljoprivredi vrlo važan za održivost prizvodnje.

Danas je sve više porodičnih gazdinstava u Srbiji i svetu koje vode žene poljoprivrednice. Zašto je ovaj broj iz godine u godinu sve veći, postoji više razloga. Čak 80 odsto poljoprivrednika Evropske unije starije je od 40 godina, pokazale su studije iz 2016. godine. Kako najstariji muški članovi porodica nisu u stanju da sa istom brzinom i snagom vode porodična gazdinstva, taj posao preuzimaju njihove žene i ćerke, tako da na osnovu analiza Eurostata, danas 30 odsto evrospkih farmi vode žene.

S druge strane, od 2017. godine Ministarstvo poljoprivrede Srbije uvelo je program mera gde se subvencioniše proizvodnja čiji su vlasnici domaćinstva mladi i žene, što je verovatno privuklo određen broj pripadnica lepšeg pola da svoje profesionalno opredeljenje vide u agraru. Ipak, iako su kroz istoriju žene bile obavezan deo poljoprivredne proizvodnje, a danas su ključan element ruralnog razvoja, ne možemo, a da ne primetimo da su na neki način diskriminisane: nevidiljive, a njihov rad zanemaren.

Na značaj žena u poljoprivredi podsećaju i članovi Evropskog parlamenta, pa kako bi se ta diskriminacija smanjila, članice Unije predlažu mere koje bi privukle i ohrabrile sve veći broj žena da se uključe u poljoprivrednu produkciju raznim preduzetničkim programima i merama subvencija. Jedan deo problema jesu birokratske procedure i pristup resursima, pa se na primer, Španija, zalaže za otklanjanje ovih prepreka, predlažući mere u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (ZPP) za olakšan pristup zemljišta za kupovinu. Francuska se aktivno zalaže za što veću uključenost žena u agrarnoj politici, a sve više zemllja članica se pridružuje ovoj misiji.

Iako je više od 100 godina prošlo od kada su prvi protesti i pokreti za veća prava i veću uključenost žena u svim sferama društvenog uređenja, čini se da doprinos žena u politici, kulturi, pa i u poljoprivredi nije dovoljno prepoznat. Osmi mart je nastao kao dan borbe za političku, ekonomsku i socijalnu ravnopranost muškaraca i žena. Zbog toga nadamo se, da će poljoprivrednice ne samo stajati ravnopravno rame uz rame sa ostalim proizvođačima, već i da će donositi odluke koje se tiču svih nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published.