Borovnici potrebna nega nakon berbe

zasad borovnice

Zaštita, plevljenje trave i rezidba

Iako dete sa beogradskog asfalta, na nagovor svog prijatelja voćara, Bojan Miljanić rešio je da se oproba u poljoprivredi i to – u uzgoju borovnice, prenosi Agroklub. Na svojih 90 ari zasada prve berbe ubrao je 4,5 tona i skoro sve je ‘otišlo’ za izvoz.

„Sa ljudima od kojih sam kupio sadnice imao sam dogovor da njima dajem sirovinu, hteo sam da probam da zaokružim priču sa njima. Svaki dan posle završene berbe natovarim kombi, odem do njihove hladnjače u blizini mog sela, oni borovnicu mere, klasiraju i odmah mi kažu koja klasa, koje količine i koliko para i tako sam celu berbu prošao, dok u jednom trenutku nije stao otkup. Onda sam 7., 8. jula ono što je ostalo prodvao na zemunsku pijacu, samo da se pokriju troškovi radnika. Cena je varirala od 6 do 3,5 eura“, kaže Bojan.

Nakon što je tražio idealan plac za sadnju od Zrenjanina do Kragujevca, Orašac mu se jako dopao, a analiza na placu od 2,7ha koji je kupio, pokazala je dobre predispozicije za uzgoj borovnice. U decembru 2017. godine zasadio je 3000 sadnica djuka (Duke) i 500 hjuron (Huron) sorte ovog voća. Prve godine je skidao rod, a ove je zvanično i brao. U proseku, svaka sadnica dala je nešto preko 1kg ploda.

Posle berbe zaštita od bolesti i rezidba 

treset

B. Miljanić: ″Nakon berbe najpre prihrana kroz sistem, zbog iscrpljenosti biljke″

„Posle berbe krenula je i prihrana kroz sistem jer su biljke bile iscrpljene od berbe. Dosta snage je otišlo na rod, i tokom berbe smo prihranjivali. Dve tri stvari smo radili u isto vreme, prskanje, prihranu i skidanje grana – kao agrotehničku meru“.

U svom zasadu primetio je pojavu septorije i paukova, pa je odmah nakon završene berbe prionuo na adekvatnu zaštitu. Primenjivao je fungicide i insekticide, a onda je i plevio travu. Letnjom rezidbom je uklonio mrtve grane, mumificirane plodove i bolesne i osušene listove. Sve to je iznosio van zasada i palio kako ne bi ostali patogeni za sledeću godinu.

U planu je proširenje

bojan

Treset sa Peštera, zatim litvanski i na kraju borova kora...

Dok se biljke redovno prihranjuju i štite, Bojan će posmatrati žbunove i pratiti njihovo stanje. Kad otpadne dve trećine lista na žbunovima, primeniće plavo prskanje, a u oktobru i sklopiti protivgradnu mrežu, kada će zaštiti zasad od jesenjih mrazeva. Već sledeće jeseni, planira proširenje.

„Zasad ću sledeće godine u jesen ponovo proširiti na ostatak placa. Iako je neki plan bio da posadim lešnik, jabuku, malinu ili borovnicu, analiza zemlje pokazala je da je uz neke male popravke idealna za borovnicu. Na primer, ja sam kupovao treset sa Peštera, pa kad sam obradio zemlju, na zamišljenim linijama posipao sam taj treset, pa sam opet frezirao, pa je od tog treseta i zemlje napravljen bank. U jamiće stavljao sam drugi supstrat – litvanski čist trest, nisam dodavao piljevinu. Na bankove smo stavili malč – borovu koru, kaže Bojan.

Uz dobru zemlju, obradu i pripremu za sadnju kao i uz adekvatne tehnike nege i zaštite nakon berbe, naš sagovrnik se nada da će već sledeće godine ostvariti značajan prinos ali i zaradu iz svog zasada.

 

Za Agroklub pisala Julijana El Omari

Leave a Reply

Your email address will not be published.