Dan biodiverziteta: Organska poljoprivreda će povratiti biološku raznovrsnost

biljka sa tare

Biodiverzitet nam je potreban!

Da li ste znali koliko su odnosi ishrane i razmnožavanja povezani? Koliko biološka raznovrsnost direktno utiče na opstanak svih biljnih i životinjskih vrsta na planeti, pa i ljudske? Da li ste znali da je biodiverzitet odgovor na održivu proizvodnju hrane i borbe protiv klimatskih promena?

Na današnji Dan biodiverziteta podsećamo da smanjenjem biološke raznolikosti proizvodnja hrane je ranjivija u slučaju epidemija bolesti ili najezda štetočina, kao i to da se kroz organsku proizvodnju biodiverzitet podstiče, a održivost proizvodnje hrane garantuje.

Na osnovu izveštaja Ujedinjenih nacija, glavni uzroci za smanjenje biodiverziteta su zagađenje, prekomerna eksploatacija resursa, promene u korišćenju zemljišta i voda, klime, kao i porast ljudske populacije i urbanizacija. S druge strane, na teritoriji Srbije zastupljena je većina ekosistema Evrope, zbog svoje raznovrsnosti geografsko-klimatskih uslova broji između 700 i 800 biljnih zajednica, a prema drugim istraživanjima u našoj zemlji postoji preko 1700 zaštićenih vrsta biljaka, algi, životinja i pečuraka. Međutim, prirodni potencijali često nisu dovoljni za održivost proizvodnje hrane i sam biodiverzitet.

Šta to podstiče biodiverzitet?

  • patka biodiverzitet

Oko 80% zemalja, prema istraživanjima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), zalaže se za održivo upravljanje šumama, diverzifikaciju u akvakulturi, za obnovu ribarstva i ekosistema, održivo upravljanje zemljištem kao i za agroekologiju i organsku poljoprivredu.

Organska poljoprivreda čuva raznolikost biljnih i životinjskih vrsta, kao i prirodnu ravnotežu u životnoj sredini. Koliko organska poljoprivreda može da napravi veliki korak ka povratku izgubljenog biodiverziteta, svedoče i sledeći podaci: na organskim gazdinstvima biodiverzitet veći je za 35% u donosu na konvencionalna, u  okviru organske proizvodnje gaji se 30% više vrsta koje su bogatije hranljivim materijama, uvodi se širi plodored zarad povećanja plodnosti, na organskim poljima primećeno je pet puta više divljih vrsta, a šumske organske farme povećavaju kompleksnost agroekosistema i samog biodiverziteta.

Organskom proizvodnjom ka održivosti

Organski proizvodi sve traženiji na tržištu

Organska poljoprivreda amortizuje negativne uticaje smanjenja biodiverziteta i ekosistem, zaokružuje ruralnu proizvodnju i obnavlja prirodne resurse. Zbog toga Evropska Unija smatra organsku proizvodnju modelom održive poljoprivrede. Raznovrsnost vrsta u okviru jedne organske proizvodnje i njihova otpornost na klimatske nepogode, ostvaruje mogućnost da sam proizvođač organske poljoprivrede postaje konkurentniji na tržištu, a njegova proizvodnja održiva.

Agroekologija

  • agroekologija

Novi tip proizvodnje koji se sve više primenjuju u današnjoj održivoj proizvodnji hrane je agroekologija. Agroekologija se definiše kao nauka koja koristi ekološke principe kako bi omogućila održive sisteme za proizvodnju hrane. Agroekologija je poput organske, proizvodnja bez upotrebe hemije, ali i bez sertifikata. Upravo, tradicionalna poljoprivreda se u većini oslanjala na današnju agroekologiju. Smatra se da agroekologija i organska proizvodnja mogu biti rešenje za smanjenje negativnog utizaja intenzivne poljoprivredne proizvodnje i klimatskih promena, i što je najvažnije povećanje biodiverziteta na planeti.

‘Potrošači imaju ogromnu moć da donesu promenu’, navodi FAO.

eko proizvodi

Kupujte zdravo - živite zdravo!

Zbog toga apeluje se na proizvođače da se okrenu prirodnim načinima uzgajanja poljoprivrednih kultura i na potrošače da kupuju hranu koja je uzgajana na održiv način, kao i da bojkotuju proizvode za koje veruje da su proizvedeni neodrživo.

 

autori fotografija iz galerije: Lea Velaja i Julijana El Omari

Leave a Reply

Your email address will not be published.