Gajiti povrće na otvorenom sve rizičnije

ispravka

Milivoje papriku gaji na 30 ari na otvorenom polju

Kada razmišljamo o isplativosti povrtarstva, najbolje da pitamo poljoprivrednike iz leskovačkog kraja, poznatom po paprici i ajvaru. Jedan mladi povrtar iz sela Lapotince kod Leskovca, na godišnjem nivou proizvede do 10 000kg paprike, a paradajza duplo više – što na otvorenom, što u plastenicima. Pored paprike i paradjza, uzgaja i kupus, krastavce, zelenu salatu, spanać, mladi luk, rotkvice. Proizvodi i rasad za svoju proizvodnju i za prodaju. Njegove proizvode kupuju po gradskim marketima, a nešto i na lokalnoj pijaci.

Počeo sam spontano, posadio malo paprike na otvorenom polju i tako je sve krenulo. Ulaganja jesu velika, radi se od jutra do mraka, ali na kraju taj trud se i isplati. Papriku gajim na 30 ari na otvorenom, kupus na 40 ari, a pod plastenicima imam 1500 kvadarata. Pastenička proizvodnja je daleko isplativija, ali i dosta skuplja, kaže povrtar iz Lapotinca Milivoje Ljubenović.

Vremenske prilike pomerile su rok sadnje

Milivoje Ljubenović: ″Zbog padavina, kasnimo sa sadnjom ajvaruše″, foto: M. Ljubenović″

Ovo selo dobilo je ime po zemljištu koje je veoma plavno i ‘žitko kao blato – lap’. Pošto se središnji deo sela nalazi na obalama reke sa plitkim koritom, redovno je dolazilo do poplava. Međutim, upravo blizina reke olakšava povrtarsku proizvodnju za proizvođače ovog kraja.

Sve parcele su pored reke što nam omogućava lakšu i bolju proizvodnju zbog blizine vode, ali kad su velike padavine, postoji opasnost od poplava“.

Na pitanje, da li je kišni maj doneo slične probleme njegovim poljima, Milivoje kaže da je samo pomerila vreme sadnje na otvorenom.

Nisam imao problema sa kišom, jer upravo sadnja na otvorenom kreće u maju, osim kupusa kome ne smeta višak vode. Zbog padavina koje su bile ovog meseca malo kasnimo sa iznošenjem paprike ajvaruše, ali smo nedavno dosta uradili. Trenutno na otvorenom gajimo rani kupus i papriku, ovih dana sadimo i paradajz, kaže povrtar iz sela kod Leskovca.

Razlog više za plasteničku proizvodnju

podizanje plastenika

Proizvodnja na otvorenom postaje veliki rizik, pa se mnogi okreću plastenicima, foto: M. Ljubenović

Zbog sve nestabilnijih vremenskih uslova, sve češće pojave grȁda, obilnih kiša ili velikih suša, poljoprivreda kao ‘fabrika na otvorenom’ je sve neizvesnija.

Mislim da je proizvodnja na otvorenom veliki izazov i rizik, da kažem ‘svaki dan gledamo u nebo’. Zbog toga težim da proizvodnju na otvorenom svedem na minimum, a plasteničku povećam. Gledam da svaki dinar uložim u ovaj vid proizvodnje“.

„U poljoprivredu ulažem iz sopstvenih sredstava“

  • povrće

Ovaj mladi proizvođač, u poljoprivredi našao se sasvim slučajno pre 8 godina. Završio je srednju školu za operatera mašinske obrade, radio je kod privatnika i bavio se muzikom – svirao je harmoniku i klavijaturu. Dok je sa muzikom išlo dobro, kod privatnika je, kaže, radio ‘mnogo za malu platu’. Preselio se na selo i započeo povrtarsku proizvodnju i to iz sopstvenih sredstava.

Oduvek sam voleo selo i volim taj posao, pronašao sam se tu. Danas mi je poljoprivreda jedini i primaran posao“. Jedine subvencije koje koristim su za biljnu proizvodnju: za gorivo i đubrivo, što daje država po ha, sve ostalo je iz ličnih sredstava. Potrudiću se da apliciram za pomoć mladim poljoprivrednicima u vidu proizvodnje kojom se bavim“, kaže naš sagovornik.

Povećati izvoz, a smanjiti uvoz!

milivoje

Ljubenović: ″Svoje proizvode treba da izvozimo!″, foto: M. Ljubenović

Tvrdi da položaj mladih poljoprivrednika u Srbiji nije ‘baš najbolji’ i da je potrebna bolja podrška državnih institucija.

Da bi se taj položaj popravio, smatram da pre svega država treba da podrži mlade, kako bi imali volju za rad i život na selu. Takođe, treba naše proizvode da izvozimo, a ne da uvozimo paradajz i papriku, dok smo mi u leskovačkom kraju poznati po proizvodnji povrća! Poljoprivreda jeste teška ali mnogo rada, pa zarada!“, završava Milivoje Ljubenović iz sela Lapotince.

Leave a Reply

Your email address will not be published.