Kako posaditi baštu?

kako-posaditi-bastu

Couleur, pixabay

 

Zamislite da svaki put kada poželite svež paradajz, krastavac ili malo bosiljka možete ubrati u sopstvenoj bašti. Veliki deo kućnog budžeta odlazi na hranu, pa imati svoju baštu, makar i na balkonu stana, dosta će značiti kako za vaš novčanik, tako i za vaše zdravlje i naravno zadovoljstvo, da ono što ste vi sami posadili – možete da uberete i pojedete. Ne zaboravite, rad u prirodi oplemenjuje!

Četvoročlanoj porodici treba oko 2 ara površine za baštu – dovoljno za jelo tokom godine, pa čak i za zimnicu. Najbolje je tražiti ono mesto u dvorištu koje je većim delom dana izloženo suncu. Pre nego što bilo šta posadite, par nedelja ranje treba da pripremite zemlju freziranjem ili riljanjem i đubrenjem (uvek birajte stajsko đubrivo ili kompost). Neke biljke traže rastresitiju zemlju, pa razmislite da možda više puta pređete frezom, a ukoliko je vaše zemlja već rastresita, onda je možete pripremiti i nekoliko dana pred setvu. Od alata potrebne su vam motike, grabulje, ašovi, crevo za vodu, lopata, kanta za vodu, baštenske rukavice….

Kada pripremite zemlju, potrebno je da kupite seme. Uvek birajte ono kvalitetnije. Potrošiti koji dinar više za kesicu proverenog semena višestruko će vam se isplatiti i za to nemojte žaliti.

Pratite vreme sadnje određenih biljaka, a u vezi sa tim može vas posavetovati svaki prodavac u poljoprivrednoj apoteci. Spanać i zelena salata se sade u kasnu jesen ili rano proleće, luk možete već u ranom martu da posadite, takođe kupus i kelj. April je vreme za krompir, beli luk, boraniju. Takođe, tada već možete čupati mladi crni luk, ali i korov oko ostalih biljaka. Paradajz se sadi početkom maja, a mnogi biraju čak i april sa rizikom od prolećnog izmrzavanja. Takođe, zelena salata u maju spremna je za branje. Neke biljke ćete saditi iz kupljenog rasada, kao na primer paradajz, a neke iz semena.

 

Nadezdha56, pixabay

 

Veliku uštedu ćete napraviti, ukoliko pravilno rasporedite biljke, jer biljke koje su susedi jedna drugu štite od insekata i bolesti, tako da ne morate dodatno brinuti i trošiti novac na hemijsku zaštitu. Na primer: šargarepa se odlično slaže sa crnim lukom, rotkvicama i graškom. Zelena salata je dobar sused krastavcu, kupusu, pasulju. Paradajz dobro napreduje uz kelerabu, šargarepu, peršun, celer. Boranija ide zajedno sa prokeljom, tikvicama, spanaćem. Treba napomenuti da u svojoj bašti obavezno uključite i začinsko bilje, koje, osim što vam je potrebno da upotpunite ručak, predstavlja i odličnu zaštitu pojedinom povrću. Peršun je dobro saditi uz paradajz, bele i crvene rotkve. Mirođija voli blizinu pasulja, a bosiljak je neizostavan u jelu sa paradajzom i salatama, pa tako i u bašti.

Nekada se kadifa sadila uz baštu jer je tako svo povrće štitila od insekata.

Svakog dana po pola sata provedenog u bašti u zalivanju ili čišćenju od korova i trave, značiće i vama i vašim biljkama, tako da nikako ne zaboravite na održavanje. Kada dođe vreme za ubiranje plodova, tada možete da razmislite o proširenju bašte sledeće godine, neke biljke ćete saditi u manjoj, neke u većoj količini, jer nema ništa bolje, nego kad bukvalno ‘ubirate plodove svog rada’!

Na svakoj kesici semena, videćete uputstvo za sadnju, pa proverite dobro razmak određenih biljaka, kako ne bi se ‘gurale’ međusobno u bašti. Na primer, tikvice se šire i potrebno im je više prostora, paradajz i krastavac mogu zakloniti druge biljke svojim listovima i tako dalje.

Kada sve posadite, treba da zalivate vaše povrće na pravi način i u pravo vreme. Zatim, određeno povrće traži dosta zalivanja, drugo i ne baš. Ako je u pitanju paradajz ili paprika, u letnjim mesecima, najbolje doba dana za zalivanje je rano ujutru. Zbog klimatskih promena, leta su sve toplija, pa se zemlja tokom dana jako zagreje, da kad biste zalivali biljke hladnom vodom iz česme doživele bi šok velikom temperaturnom razlikom, za razliku od zalivanja tokom ranog jutra kad se zemlja preko noći već ohladila.

Leave a Reply

Your email address will not be published.