Ko su današnji ‘rođaci sa sela’?

Mašin džem od maline, foto: D. Tolja

Svako iz grada imao je neke rođake na selu kod koga je provodio letnje i zimske raspuste. S godinama, sela su se pustošila i sve je manje bilo ‘rođaka na selu’. Zato su se pre nepune tri godine Jelena i Damir Tolja preselili iz grada u selo Beljina opštine Barajevo, započeli proizvodnju svežeg povrća i domaće zimnice i osnovali brend „Rođaci sa sela“.

„Ljudi su pobegli sa sela, a oni koji su ostali, bave se poljoprivrednom proizvodnjom za svoje potrebe, ne mogu da ‘izdržavaju’ te rođake iz grada. Zato smo došli na ideju da mi budemo ti rođaci sa sela, koje smo svi mi izgubili – da budemo neko na selu ko će moći da obezbedi to što više nema nigde i ne može da se nađe“, ističe Damir.

Sve je krenulo od ajvara

rodjaci naslovna

Damir Tolja: ″Ajvar se našim drugarima posebno dopao″, foto: D. Tolja

Danas proizvode sveže povrće; papriku i paradajz, luk, šargarepu, zatim džemove od šljive i čokolade, maline, kruške, borovnice, sušeni i kuvani paradajz, rakiju od kruške i kajsije i sve bez konzervansa, aditiva i pesticida. U planu je i proizvodnja začinskog bilja i slatka od zelenih oraha. Ipak, put od poklona do prodaje, počeo je sa ajvarom.

„Krenuli smo paradajz i papriku da uzgajamo, malo smo proširili i sasvim slučajno smo došli na ideju da napravimo neki gotov proizvod. Sve je krenulo od ajvara jer je paprika rodila, ali nismo bili zadovoljni rodom, a ni sa cenom. Našim drugarima se jako dopao naš proizvod, međutim, toga je bilo više i za naše potrebe i za potrebe naših drugara. Tada smo krenuli sa prodajom i tek smo onda shvatili kolika je potreba ljudi za tim domaćim proizvodima“.

Domaće je najtraženije

Čvarci su najlakše i najbrže prodali, foto: D. Tolja

Imperativ njihove proizvodnje je kvalitet. Prerađuju samo ono što sami uzgajaju ili šta uzgajaju njihove komšije i bliski prijatelji sa selu. Danas na godišnjem nivou proizvedu oko 5000 teglica, a u njima je sve domaće i sa sela.

„Malo smo udružili snage sa jednim drugarom koji proizvodi malinu, pa pravimo džem od maline, od drugog prijatelja smo dobili borovnicu, pa smo napravili džem od borovnice. Imamo jednog komšiju koji gaji svinje, pa smo sušili meso prošle godine. Tada su se najbrže i najlakše prodali čvarci – to je neverovatno! Ljudi su pre 30 godina, čvarke bacali, niko nije hteo da ih podgleda, sad se sve to polako vraća i mislim da smo sve prodali i pre nego što smo proizveli“, kaže Damir.

Marketing: socijalne mreže i dobar glas

nevenin

Nevenin džem od borovnice

Imena njihovih proizvoda; Slavkin džem od šljive i šokolade, Nevenin džem od borovnice, Mašin džem od maline – sve su imena njihovih kooperanata, prijatelja i članova porodice, a njihov marketing su upravo njihovi prijatelji, fejsbuk stranica, a od skora i zvaničan sajt.

„Mi smo i jedno i drugo iz grada i svi naši prijatelji su u gradu, a to su ljudi koji rade od 9 do pet, kao što smo i mi. Nama je zato bilo lako da imamo to tržište jer kupci  su naši prijatelji i prijatelji koji preporuče svojim prijateljima i nama se tržište širilo mnogo brže nego proizvodnja. Onda smo krenuli sa fejsbuk stranicom, sad smo napravili i sajt, objašnjava Jelena.

„Želimo da ljudima približimo selo“

bračni par tolja

Tolja - mlada porodica na selu

Bračni par Tolja naglašava da su pre svega želeli da deca rastu uz njih, a u svojoj proizvodnji su želeli održivost. Ne žele proširenje proizvodnje i kvantiteta na uštrb kvaliteta. Uslovljeni su svojom radnom snagom, a usmereni na ostvarivanje ideja koje zagovaraju prirodnu atmosferu sela i domaćeg užitka.

„Ideja nam je, pošto smo malo proširili kućevni plac, da napravimo neku piknik varijantu; da ljudi dođu da sami mogu da uberu plod iz bašte i spreme ručak, želimo da približimo ljudima život na selu, kaže Damir, a njegova supruga dodaje: „Meni je važno da je biljka zdrava i da ljudi vide da i mi to jedemo, to je naša bašta, to naša deca jedu, želim da im približimo i način na koji mi to proizvodimo“.

Porodica Tolja je pravi primer komplementarnosti mladosti i poljoprivrede. Podizati porodicu u prirodnim uslovima, hraniti se zdravom hranom koju smo sami proizveli je nešto što pripada budućnosti. Uz Rođake sa sela, ta budućnost je možda već danas.

Leave a Reply

Your email address will not be published.