Korov u kukuruzu, bolesti na pšenici – koja su rešenja?

korov u kukuruzu

Kiše će uticati na prinose, procenjuju stručnjaci

Kišni periodi odrazili su se negativno na skoro svaku granu poljoprivrede. Dok u Zapadnoj Evropi već najavljuju posledice velike vlažnosti koje će se najpre odraziti u ponudi megamarketa, u Srbiji previše padavina uslovljava nastanak korova u kukuruzu i bolesti na pšenici. Savetuje se zaštita čim nastupe bolji vremenski uslovi, da bi sami poljoprivrednici mogli mehanizacijom da uđu u svoje useve.

Prilikom povećane vlažnosti produktivnost biljaka se smanjuje, čak bude i polovična – procenjuju mnogi stručnjaci. Na smanjen prinos kukuruza utiče poremećen metabolizam korena biljke. S druge strane, česta pojava kiša uzrokovala je širenje korova.

„Što se tiče kukuruza u ovoj feno fazi razvoja, koja je šarenolika od početka setve (hibridi kraće vegetacije) pa do pojave petog lista treba obratiti pažnju na zakorovljenost parcela i u zavisnosti od fenofaze razvoja biljke i zastupljenosti korovske flore, kada za to vremenski uslovi dozvole odraditi herbicidni tretman registrovanim preparatima za tu vrstu korova i feno-fazu razvoja useva“, kaže za Mlade u agraru stručnjak za zaštitu bilja PSSS Kragujevac Lidija Vulović.

Kod pšenice fuzarioza klasa i Lema

Šumadijska pšenica, pati od fuzarioze klasa, foto: M. Milovanović

Visoka važnost vazduha i obilne padavine u fazi cvetanja pšenice stvorili su uslove za infekciju klasa. Usevi u šumadijskom okrugu su uglavnom prešli feno-fazu, početak cvetanja, kada su 5% vidljivi prašnici. Upravo tada je najoptimalnije vreme zaštite klasa strnih žita, pre svega pšenice i ječma.

Kišan period je povoljan za infekciju pšenice, i to – fuzarioze klasa (Fusarium graminearum). Ovaj patogen, u povoljnim  uslovima, može značajno uticati na smanjenje prinosa  kao i kvaliteta zrna pšenice. Preporuka poljoprivrednicima je da obiđu svoje parcele i u fazi „početak cvetanja“ i sprovedu tretman useva pšenice jednim od preparata; Antre plus (a.m tebukonazol, tiofanat-metil) 1,5 l/ha, Bumper P (a.m prohloraz, propiokonazol)  0,75-1 l/ha, Zamir (a.m prohloraz, tebukonazol)  0,75-1 l/ha ili Prosaro 250 EC (a.m.tebukonazol, protiokonazol) 1 l/ha“, savetuje Vulovićeva.

I dok je pšenica centralne Srbije pogođena fuzariozom klasa, ratari Kikinde na severu Vojvodine, kao i ratari iz leskovačkog kraja, na jugu zemlje suočavaju se sa žitnom pijavicom (Lema melanopus), koja ostavlja ozbiljnu štetu na ovsu, ječmu i pšenici. Za ovu štetočinu, mnogi stručnjaci preporučuju insekticide iz grupe piretroida.

Leave a Reply

Your email address will not be published.