Kukuruz 2019 – hoće li biti i roda i cene?

kukuruz ivana

Na kocki i prinos i cena! Nadam se najboljem, foto: Ivana Trifković

Prognozira se dobar rod kukuruza, ali za razliku od prošle godine, kada je bio skoro na nivou roda iz 2016, ove cena nam može ići u korist, prenosi Agroklub. Kako? Jako vlažno vreme nepovoljno je uticalo na prinos kukuruza u Sjedinjenim američkim državama, a proizvodnja je smanjena i u Aziji i Africi. Ekonomski stručnjaci u Srbiji su optimistični i prognoziraju suficit izvoza kukuruza. Mačvanski ratari ‘drže palčeve’.

„U poređenju sa prethodnom godinom u prolećnoj setvi ove godine zasejano je 4,1% više kukuruza, pa pod ovom kulturom u Mačvi je oko 11 500 ha površina. U odnosu na površine pod drugim kulturama, kukuruz zauzima najveće, ako se uzme u obzir i ovogodišnjenje smanjenje obradivih površina pod sojom za 16%, suncokreta za 12%“, kaže za Agroklub master inženjer poljoprivrede za ratarstvo i hortikulturu Ivana Trifković.

I ne samo u Mačvi, već u čitavoj Srbiji površine pod kukurzom su značajne – zauzimaju čitavu trećinu ukupnih površina. Dominiraju mahom domaći hibridi. Rod do 8 tona od prošle godine očekuje se i ove, uprkos visokim letnjim temperaturama. Ipak, kišno proleće nije prošlo bez problema – korova i hemijskog tretmana istog.

„Što se tiče ratara u Mačvi u konvencionalnoj proizvodnji koja je dominantna u Srbiji, svakako da je primena herbicida prisutna u zaštiti useva, a nadam se planirano i precizno sa što manje štete po zemljište, usev i životnu sredinu. Unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u smislu smanjenja primene hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji, kao i poboljšanje kvaliteta i kvantiteta roda, može se postići intezivnom edukacijom poljoprivrednika o novim pristupima, tehnikama i znanjima prisutnim u svetu. Prioritet uvek treba dati ‘nehemijskim’ merama zaštite useva“.

Kako se rešiti korova?

korov u kukuruzu

I. Trifković: ″Primena plodoreda, efikasna u borbi protiv korova″, foto: I. Trifković

Trifkovićeva navodi da se na korove između ostalog može uticati preventivnom obradom zemlje, razbijanjem pokorice i uništavanjem korovskih biljaka u inicijalnoj fazi.

„Razbijanjem pokorice obezbeđuje se aeracija i bolji uslovi za rast kukuruza i konkurentnost gajenog useva u odnosu na korov. Tokom rasta useva međuredna kultivacija redovna je mera borbe protiv korova. Primena plodoreda može biti eifkasna mera u borbi protiv korova, a takođe i “čistoća” stajnjaka odnosno procenat semena korovskih biljaka u samom đubrivu značajno može uticati na pojavu korova u usevu kukuruza. Kao krajnja mera je primena herbicida, ukoliko mehaničke mere zaštite ne daju zadovoljavajuće rezultate“, kaže naša sagovornica.

Međutim, sa sve očiglednijim klimatskim promenama, biljne kulture trpe velike stresove; od previše niskih temperatura, koje mogu dovesti do slabljenja biljke i gljivičnih oboljenja ili previše visokih – prisetimo se samo 2017. godine. S druge strane, velike količine padavina koje beležimo iz godine u godinu, sprečavaju disanje korena i njegov razvoj.

„Svakako da kvalitet semena i tip hibrida su među najbitnijim faktorima za uspešnost proizvodnje kukuruza, ali takođe i tip zemljišta. Adekvatna obrada zemljišta i primena plodoreda (na primer, mahunarki)  kao i precizno đubrenje sa unošenjem optimalnih količina hraniva značajno utiču na pravilan rast i razvoj biljaka kukuruza što se direktno odražava i na rod tj. prinos“.

Iako stručnjaci prognoziraju zadovoljavajuć prinos i kvalitet roda kukuruza nakon prethodnih visokim temperatura, ratari nisu optimistični, pa ostaje samo da sačekamo konačnu berbu i krajnju procenu.

 

Za Agroklub napisala Julijana El Omari

Leave a Reply

Your email address will not be published.