Marketing privuče kupce, a kvalitet robe prodaje!

Erik Scheel, pexels

Foto: Erik Scheel, pexels

Moja porodica i ja u Malom Požarevcu gajimo šljive, breskve i mušmule na 4ha površine. Poslednjih godina pokušali da radimo kao mnogi evropski poljoprivrednici, i nadam se – uspeli, sa malim površinama i boljim kvalitetom. Samim smanjenjem površina ili usavršavanjem gajenja određenih voćarskih kultura otkrivate detalje koje propuštate, ako neko drugi radi taj posao, a upravo ti detalji donose prevagu na tržištu. Filozofija moje poljoprivredne proizvodnje je da radim onoliko koliko mogu da odradim uz pomoć svoje porodice, jedine pomoći kojoj verujem.

Nekada, kad smo imali manje površine, prodavali smo svoje proizvode samo na pijaci Zeleni venac. Danas polako učimo i ulazimo u saradnju sa hladnjačarima, koje su veliki otkupljivači u našem kraju, tako da sebi otvaramo nove opcije i tržišta, za koja nismo znali do skoro da iskoristimo na pravi način. Naravno, pijaca je i dalje zadržala svoje mesto u našoj prodajnoj mreži pre svega zbog potražnje kupaca za našim proizvodima.

Pijaca je fakultet za marketing i odnose sa javnošću

tezga ips

″Brend treba da se zasniva na kvalitetu″, foto: I. Stanković

Smatram da ljudi ni u poljoprivredi, ni u nekim drugim poslovima, još uvek ne shvataju važnost marketinga i promocije i to najviše zbog stvaranja brenda od svojih proizvoda na tržištu. Često govorim da je pijaca fakultet za marketing i odnose sa javnošću, kao i pisanje slogana (tzv. copywriting). Stvaranjem brenda, a brend treba da se zasniva na kvalitetu i poverenju, otvarate sebi mogućnost prodaje proizvoda po znatno višim cenama od direktne konkurencije, tako da je bilo situacija kada sam svoje proizvode na pijaci prodavao najbrže po najvišim cenama.

Proizvođač mora imati ponašanje domaćina i profil na društvenim mrežama

″Prema kupcima samo domaćinski″ foto: I. Stanković

Rekao bih da su socijalne mreže veoma važan i dosta neistražen deo marketinga za poljoprivredne proizvođače. Ali čini mi se da se situacija popravlja u poslednje vreme, jer primećujem sve više zvaničnih profila različitih domaćinstava na društvenim mrežama. Svakako ništa neće izgubiti, a mnogo toga mogu dobiti.

Marketing čini bukvalno sve! Od načina proizvodnje, preko ponašanja proizvođača, promocija i krajnjeg proizvoda koji izlazi na tržište, izgled, čistoća i organizovanost prodajnog mesta, makar to bila i tezga na pijaci. Proizvođač mora imati ponašanje domaćina da bi skrenuo prvo pažnju na sebe a potom na svoj proizvod. Sitnice u držanju, vaspitanju i ponašanju je ono na šta kupci obraćaju pažnju.

Kvalitet i ukus proizdvoda – prodaje!

pixabay, pexels

″Stare sorte su neuporedivo ukusnije, ali slabo se prodaju″, foto: pixabay, pexels

Pored dobrog marketinga, uvek i svuda na prvom mestu je kvalitet samog proizvoda. Na pijaci je pored kvaliteta bitan i ukus samog proizvoda, pa polako dolazimo do toga da se poljoprivredni proizvođači moraju odlučivati za koje tržište žele da sade voće. Mislim da su kupci tokom godina naučili lekciju da ne veruju očima, nego samo onome što probaju. Često su nepoverljivi i teško ih je ubediti u iskrenost i kvalitet.

Stare i neuporedivo ukusnije sorte voća danas jako teško prolaze na tržištu koje diktiraju veliki otkupljivači, a koji traže otpornije sorte na transport, na uštrb ukusa dok je na pijacama situacija suprotna. Nažalost, ukoliko ne opstanu mali proizvođači, uskoro ćemo proizvoditi voće koje je samo na oko lepo, a koje je nekog praznog ukusa i bez svog karakterističnog mirisa. Balans između ova dva je jako teško održati, ukoliko nemate dovoljne površine.

Rizik i profit

breskve

″Pažljivo razmislite šta ćete posaditi″, foto: I. Stanković

Slažem se u velikom delu sa konstatacijom da prvo treba pronaći tržište, pa onda proizvoditi – prvo napraviti marketing, pa onda prodavati. Međutim, opet mislim da je poljoprivreda drugačija od ostalih tržišta, bar što se tiče nekog vremena od početka proizvodnje i vremena koje protekne, dok ne stignu prvi plodovi voća. To vreme nekada daje prostor da se napravi dobar marketing i spremi za izlazak na tržište.

Pre sađenja je nekada dovoljno samo sesti u kola, potrošiti nešto goriva i provozati se kroz svoje i okolna sela i opštine i zaključiti čega je previše posađeno i šta bi trebalo prvo otpisati u planiranju novog voćnjaka. Potom bi trebalo sesti i razmisliti da li imaš dovoljno hrabrosti i želje za učenjem da bi posadio nešto po čemu bi danas bio drugačiji i traženiji na tržištu. Kada se odlučite za kulturu, onda bi trebalo razmišljati o sortimentu i kako izbeći da budete deo “inflacije poljoprivrede“, a to znači ili naći neke nove sorte, rizikovati pa po tome biti drugačiji ili se vratiti korenima i tradicionalnim sortama i ‘gurati’ tu priču do samog kraja.

 

piše: mladi poljoprivrednik i književnik Ilija Stanković

Leave a Reply

Your email address will not be published.