Miloš Marić: Velika je zabluda da su pesticidi nužno loši!

maxmann, pixabay

Promene klime pogoduju razvoju štetočina koje vremenom postaju otporne na pesticide, foto: maxmann, pixabay

Iako su mnogi zagovornici da organska i održiva proizvodnja bez hemije može umanjiti negativne efekte klimatskih promena, postoje i one tvrdnje da je upotreba pesticida u poljoprivredi opravdana – tako kaže master inženjer fitomedicine Miloš Marić iz Sokobanje.

„Sa dužom vegetacijom i toplijom klimom, korovi i štetni insekti sve se više razmnožavaju i šire. Insekti imaju duže snabdevanje hranom, a očekuje se da se samim time produži i njihov razvoj i prisustvo na gajenim biljkama. Blaže zime smanjuju uginjavanje insekata. Sve ovo doprinosi mnogo većoj upotrebi pesticida“, kaže Marić za Mlade u agraru.

Budućnost ne obećava ništa bolje; prema istraživanjima poznatih svetskih instituta za meteorologiju – klima će biti vlažnija i toplija s padavinama i temperaturom koja će se povećavati u zimskim mesecima. Dolaziće do ekstremne količine padavina, a one i velika vlažnost uslovi su za klijanje spora i širenje pojedinih gljiva sa biljke na biljku. S druge strane, namnožene štetočine će vremenom stvoriti otpornost na pesticide.

„Ukoliko se ne bi tretiralo, došlo bi do potpunog uništenja same proizvodnje. Bitno je ulagati i u nove aktivne materije, jer nove štetočine vremenom stiču otpornost na određene aktivne materije i  tu bi trebalo tretirati pesticidima sa različitim mehanizmima delovanja. Invazivne strane vrste su jedan od glavnih uzroka gubitka biodiverziteta na globalnom nivou. Korišćenjem pesticida mi sprečavamo epidemije koje mogu nastupiti“.

Needukovani proizvođači i crno tržište

Upotreba pesticida može biti bezbedna, foto: JerzyGorecki, pixabay

Kako kaže ovaj mladi stručnjak fitomedicine, poljoprivrednici se bore sa ‘virulentnijom’ pojavom bolesti, jačom pojavom štetočina, sve težim suzbijanjem korova, ‘eksplozijom’ mikotoksina u žitaricama i sve većim pritiskom na troškove proizvodnje uključujući i zaštitu bilja. Međutim, nepravilna upotreba pesticida i nesagledavanje svih aspekata prilikom odabira hemijskog sredstva, možda je pravi razlog većinskog negativnog stava prema pesticidima, od strane proizvođača i konzumera. U čemu je stvar?

„Nepravilnom upotrebom pesticida, zemljišni mikroorganizmi se ubijaju, a oni obogaćuju zemljište odredjenim elementima. Većina mladih ljudi se vodi savetima prijatelja, a retko konsultuje stručnjake i u tome je i esencijalni problem. Onda, veliki problem je kada mladi prilikom primene pesticida ne koriste neophodnu zaštitnu opremu propisanu regulativom. Na kraju, neretko poljoprivrednici umeju pojačati dozu i naneti štete samo svome usevu, a sve iz neznanja i manjka želje za posvećivanje vremena edukaciji“, tvrdi Marić.

Ipak, needukovanost poljoprivrendih proizvođača o upotrebi pestiscida je samo jedna strana problema ‘velike zablude o upotrebi hemije u biljnoj proizvodnji’.

„Problem je u tome što je na crnom tržištu i dalje moguće pronaći pesticide poput kreozana, furadana i pojedinih toksikološki neprihvatljivih neonikotinoida. S druge strane, u EU period ispitivanja pesticida pre puštanja u promet je 10 godina, kod nas samo 2 godine. Treba sprovoditi i određene kontrole kvaliteta aktivnih materija i gotovih preparata prilikom uvoza. Zaključak je da je upotreba pesticida bezbedna ukoliko vodimo računa o dozi, mešanju kompatibilnih preparata, tretiranju u preporučenim vremenskim uslovima, proveri toksikoloških i ekotoksikoloških osobina i poštovanju karence.“

Savremena poljoprivredna proizvodnja danas je nezamisliva bez upotrebe pesticida. Ekspanzija štetočina je veliki kako ekonomski tako i zdravstveni rizik od produkata takvih organizama koji se mogu naći u hrani. Čak, pojedina istraživanja ne daju veliku prednost organski proizvedenoj hrani, dokazujući da konvencionalno i organski proizvodena hrana sadrže skoro isti procenat hranljivih materija.

Leave a Reply

Your email address will not be published.