Mladi se više okreću uzgoju ovaca, za junad ipak loš trenutak

il de frans ovce

Ž. Bulatović: ″Ovca se jagnji tri puta za dve godine, a bika moraš da hraniš 15 meseci″

Žarko Bulatović iz Jagodine ima 21. godinu, a već je ozbiljan poljoprivredni proizvođač! Poseduje 2ha svoje zemlje i obrađuje 20ha pod zakup ratarskih kultura za stočnu hranu. Brine se o tačno 104 virtemberg i 12 romanovskih umatičenih ovaca, a do skora i o bikovima. Ipak, stanje na tržištu je suzilo njegov izbor u proizvodnji, prenosi portal Bolja zemlja.

„Imali smo 17 grla bikova i prodali smo. Sad idemo na to da proširimo uzgoj virtemberg ovaca i time ćemo se ozbiljnije baviti. Odlučili smo se za ovce, jer cena bikova uvek varira, a telad nikad skuplja; na dva evra nemaš zaradu da čuvaš bika. Pogotovo, kad kažu, izvoz junadi kreće u februaru, aprilu, pet puta se odlaže izvoz za Rusiju, Tursku – nema ništa od toga“, kaže Žarko i dodaje da se ovca tri puta jagnji za dve godine i više se zaradi na njoj, nego na biku koji se hrani 15 meseci do željene kilaže.

Žarko ima sigurno tržište

Međutim, ne bi se Žarku ni ta ovca isplatila da nema dobrog otkupljivača, koji mu za kilogram plaća 300 dinara. Zbog takvog ‘sigurnog tržišta’, proširiće svoje stado, ali i izgraditi nove objekte.

„Radimo halu za 170 grla do kraja ove godine, a sledeće videćemo, u zavisnosti od finansijskih sredstava, napravićemo još jednu halu za romanovske ovce, koje bi bile u posebnom objektu. Romanovska se sad prvi put ojagnjila – to je jako skupa ovca, nju smo plaćali kao jagnje po 500 evra grlo, dakle 6000 evra smo dali za 12 grla. Planiramo da je pustimo u priplod, nešto ćemo zadržati za sebe, nešto prodati, zavisi od količine kukuruza koje budemo skinuli sa polja – stavićemo na papir i videti šta je isplativo, a šta ne“.

Farma na subvencija, u planu nabavka guseničara

Ovaj mladi stočar je član Udruženja Mladih poljoprivrednika Srbije od kojih dobija stručnu pomoć kad je reč o tome kakva je proizvodnja isplativa. Na osnovu njihovog iskustva, bez subvencija, nemoguće je uspešno se baviti poljoprivredom. Zato je svoju farmu, Žarko podigao mahom na republičkim subvencijama, različitih mera.

„Koristio sam republičke subvencije za nabavku priplodnih grla, zatim po hektaru, za mehanizaciju. Apliciraću i za mali guseničar za čišćenje štale, kako bih mogao da zaokružim čitav proces čišćenja objekta i rasturanja stajskog đubriva, da bih imao što manji trošak na njivi i zbog radne snage, jer mašine ne plaćaš, a tvoje su“, mišljenja je sagovornik Bolje zemlje.

‘Potrebne su nam subvencije pre, a ne posle sezone’

Ipak, nesrećna je okolnost za Žarka i mnoge druge stočare širom Srbije, što subvencije po grlu nisu još isplaćene iz prošle godine.

„Sad ćemo da vidimo kad će država isplatiti subvencije po grlu, ja sam predao za 2018. godinu, još nisam primio, a sad je 2019. Mislim da država treba da stavi akcenat na brže isplaćivanje tih subvencija, jer meni treba subvencija kad treba da orem, đubrim, sejem, a ne posle sezone, naglašava Žarko Bulatović.

 

Za Bolju zemlju piše: Julijana El Omari

Leave a Reply

Your email address will not be published.