Najvažnija stavka u uzgoju borovnice je đubrenje

đubrenje borovnice

Đubrenje je skoro najvažnija stavka u procesu uzgoja borovnice, kako bi biljka uspešno i bezbedno prošla kroz sve fenofaze i iznela prinos. Borovnica ima osetljiv koren, pa zahteva pažljivo i adekvatnu prihranu u vidu ove agrotehničke mere. Sa diplomiranim inženjerom za zaštitu bilja Dušanom Karimanovićem, razgovarali smo o tome kako, kada i koja đubriva primeniti u zasadima borovnice.

„Bilo kakav program đubrenja borovnice, ne može biti zamena za neadekvatne uslove zemljišta ili određene nepravilnosti prilikom sadnje, zatim izostavljenu zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina, kao i nedostatak vode za navodnjavanje. Pre svega je potrebno uraditi analizu zemljišta i odrediti njegov hemijski i mehanički sastav, kako bi se videlo da li je ono uopšte pogodno za proizvodnju borovnice, kao i da bi se definisale potrebe za đubrivima“.

‘Podesite’ kiselost zemljišta

Najbolje vrednosti pH zemljišta za uzgoj borovnice su od 4,2 do 4,8

Borovnica zahteva zemljište određene kisele reakcije, a najbolje prinose postiže na zemljištima sa pH vrednostima od 4,2 do 4,8. Ukoliko pH parcele na kojoj želimo da uzgajamo borovnicu iznosi 5,0-5,3, biće potrebne određene intervencije. Na primer, za snižavanje pH vrednosti zemljišta preporučuje se unos elementarnog sumpora, čiji se efekti vide tek nakon 6 meseci. S druge strane, najvažnija priprema zemljišta za borovnice podrazumeva treset i piljevinu.

„Zemljište za uzgoj borovnice ima potrebu za unošenjem što većih količina piljevine četinara i kiselog treseta u zemljište i njihovog ravnomernog mešanja sa njim, odnosno uspostavljanja gredica gde će se nalaziti sadna mesta. Proizvođači prilikom pripreme zemljišta za sadnju borovnice prave jednu od najčešćih grešaka, a to je da ne unesu dovoljnu količinu, upravo piljevine i kiselog treseta“, naglašava Karimanović.

Azotno đubrivo samo u određenom obliku

vodotopiva đubriva

Azotom đubriti tri puta u toku sezone

Nakon što se unosu dovoljne količine piljevine i treseta, a parcela zaore, u trake za sadna mesta se dodaje još treseta i piljevine. Tokom đubrenja, stručnjaci napominju da treba izbegavati upotrebu azotnog đubriva u nitratnom obliku, već isključivo u amonijačnom (amonijum sulfat).

„Jedan od najčešćih načina primene azota je u vidu tzv. prstenovanja oko biljke, koji podrazumeva da se amonijum sulfat rasporedi u krugu od 30 cm oko biljke u zoni koju prekrivaju grane. Za svaku plantažu je dovoljno da se ovakav način đubrenja primeni tri puta u toku sezone, i to; neposredno pre početka fenofaze otvaranja pupoljaka – krajem marta ili početkom aprila, nakon opadanja latica – polovinom maja i krajem jula ili početkom avgusta, kada je ova poslednja primena azota i ključna za pravovremeno odrvenjavanje biljaka“.

Prihrana vodotopivim đubrivima

dušan karimanović

Dušan Karimanović: ″Način prihrane se razlikuje kod ranih i poznih sorti.″

Kako savetuje Karimanović, kad krene vegetacija i potreba za navodnjavanjem sadnice treba prihranjivati vodotopivim đubrivima, sve do kraja leta. Međutim, u ovom procesu treba biti obazriv kad je u pitanju intenzitet fotosinteze i fizioloških procesa u biljci koji se razlikuju u odnosu na klimatske uslove.

„Biljka se ne prihranjuje na isti način kada je oblačno i sunčano vreme jer se i potrebe biljke razlikuju u ta dva slučaja. U smislu ranostasnosti, odnosno period i način prihrane se razlikuje kod ranih sorti u odnosu na pozne sorte. Razlog za to je što biljke ne prolaze u isto vreme kroz iste fenofaze“, naglašava ovaj stručnjak za zaštitu bilja.

Ne postoji kalendar đubrenja, već se treba prilagođavati terminima fenofaza za koje je preporučen određen vid đubrenja. Koja ćete đubriva upotrebiti, u kojim količinama i kada zavisi od same potrebe biljke i one se menjaju svake sezone. Zato je potrebno konstantno prisustvo i nadzor u zasadu borovnice, kako bi se adekvatno i pravovremeno reagovalo sa primenom odgovarajućeg đubriva.

Leave a Reply

Your email address will not be published.