Organela: Uprkos uslovima, jagode bez tretmana za zaštitu!

hemijski tretman

Ova godina je izuzetno nepogodna za uzgoj jagoda, foto: P. Đorđević

Organela je poljoprivredno gazdinstvo koje je u Valjevskoj kamenici osnovao par studenata. Želili su da kreiraju brend proizvoda sa sela i to iz organske proizvodnje. Za manje od godinu dana osvojili su beogradsko tržište organskim kupinama, malinama, šljivama, jabukama, zatim raznim džemovima, čajevima, ali i svežim povrćem, kečapom, potažom od koprive, kokošijim i prepeličijim jajima. Ovih dana u ponudi imaju jagode, koje uprkos izazovnim klimatskim uslovima uspevaju da opstanu i nađu put do kupaca.

„Jagode smo zasadili prošlog leta i uzgajamo ih na površini od 90 ari na otvorenom. Do sada smo imali prinos više od 1000 kilograma, ali sezona još nije gotova. Kiša loše utiče na plodove i ova godina je izuzetno nepogodna što se tiče uzgoja jagoda. Međutim, naš koncept je šta rodi – rodi!, kaže Pavle Đorđević ispred Organele.

Meke za preradu, najlepše za prodaju

jagode

Vlasnici Organele nisu koristili čak ni tretmane za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji, foto: P. Đorđević

One jagode koje su propale (oko 100kg) usled previše vlage i padavine daju kokoškama, malo mekše prerađuju, a najlepše se pakuju željnim potrošačima. Iako proizvode sve organsko, za jagode nisu koristili čak ni jedan tretman dozvoljen u organskoj proizvodnji, protiv bolesti.

„Što se tiče bolesti, botritis ume da zahvati zrele plodove, ali na svu sreću nije uzelo maha. Jagode nisu imale ni jedan tretman, čak ni sredstvima koja su dozvoljena u organskoj poljoprivredi. Meke jagode smo preradili u sokove i džemove, jedan tura džema je gotova, a biće još“.

„Želimo da proizvodimo jagode na najprirodniji mogući način“

Jagode se uzgajaju na propustivom zemljištu obogaćenom organskim stajnjakom, foto: P. Đorđević

Da bi jagoda napredovala u organskim uslovima mora se osloboditi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida; zemljište na kom se uzgaja ne sme biti zakorovljeno, jer će uzgoj jagoda samo povećati broj korovskih biljaka, potrebno je obezbediti dovoljne količine stajnjaka i rotaciju useva, zatim treba birati otporne sorte ovog voća. Jagode se razvijaju na temperaturi od 18 do 22 stepena, međutim činjenica je da tokom maja nije bilo mnogo takvih dana, a velika količina padavina dovela je mnoge plodove u zasadima jagoda do truljenja i cvetova i plodova.

„Gajiti jagode pod otvorenm nebom je izuzetno rizičan posao, a posebno ako ni sa čim ne prskate jagode, onda je to ‘ludost na kvadrat’. Jagode su voće koje nakuplja veliku količinu pesticida i neretko se javljaju slučajevi da ljudi imaju trovanje od njih. Mi smo se zarad trudnica, dece i svih odraslih ljudi uhvatili u koštac sa ovim izazovom i rešili da uzgajamo jagode na najprirodniji mogući način“, uverava Pavle.

Organski stajnjak i malč od slame

Pavle: ″Ima dosta fizičkog rada, ali nas je jagoda nagradila ukusnim plodovima″, foto: P. Đorđević

Jagode zahtevaju dobro propusna zemljišta, gde je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Na dubini od 20 cm jagoda svojim korenom crpi vlagu i hranljive materije iz zemljišta, pa su oblasti sa umereno-kontinentalnom klimom i dovoljnom količinom vlage u celom vegatacionom periodu najpovoljniji za uzgoj ovog voća. U nedostatku vlage, koristi se sistem za navodnjavanje. S druge strane, vrlo je važno u organskoj proizvodnji jagoda povećati organsku masu u zemljištu, kako bi se živice hranile i napredovale. Da bi se zaštitile od mraza i niskih temperatura, koristi se malč u vidu slame.

„Pre sadnje smo uneli veće količine stajnjaka, jagode gajimo na bankovima, na foliji, pod otvorenim nebom. Između jednog broja redova smo stavili slamu. Sistem navodnjavanja je kap po kap koji ove godine nismo palili. Ima dosta fizičkog rada, ali nas je jagoda nagradila plodovima odličnog ukusa i mirisa. Najlepši su nam komentari ljudi koji probaju jagodu i kažu – ovo nas vraća u detinjstvo.“

Leave a Reply

Your email address will not be published.