Paradajz iz zaperaka – ušteda u bašti, a dobar rod

rasad

Žarko Ilić: ″Nema sadnje iz semena, pa se formiranje biljke skraćuje″, foto: Ž. Ilić

Bavite se povrtarstvom; kupujete deklarisano seme, redovno prihranjujete, zalivate, štitite od bolesti, ali razmišljate i kako da uštetite – vreme i novac (a verovatno i svoju kičmu). Mnogi povrtarti u Srbiji, što Mađari već redovno praktikuju, prave rasad iz zaperaka paradajza. Kažu, kasnije stiže, a plod je skoro jednako dobar kao i na matičnim biljkama.

Žarko Ilić iz sela Ladovica kod Leskovca bavi se uzgojem paradajza u plasteniku već više od 20 godina. Pored toga uzgaja i papriku, krastavac, jagode, višnje i ratarske kulture. Rasad iz zaperaka počeo je da pravi pre 6 godina.

„Rasad iz zaperaka radim zbog uštede novca, pre svega, ali i da smanjim posao oko cele procedure proizvodnje rasada. Samim tim, što nema sadnje iz semena, vremenski period formiranja biljke se skraćuje“, kaže Žarko koji je po struci veterinarski tehničar, pa se bavi i stočarstvom.

Lagano skinuti zaperak i staviti u hladovinu

Lagano otkinite zaperak, skinite listove sa donjeg dela i posadite u saksiju, foto: Ž. Ilić

Da bi se dobio ovakav rasad, zaperke, koje inače bacate, skidate sa formiranih biljaka na početku cvetanja. Pojedini stručnjaci preporučuju uklanjanje zaperaka dok su 20 do 30 cm dužine, međutim drugi opet poručuju da ta dužina treba da bude 10 do 15 cm, jer što su veći, prete da ostave ranu na matičnoj stabiljci, koja će onda biti izložena bolestima. Nakon što lagano skinete zaperak, skinite i listove sa donjeg dela zaperka da bi se smanjilo isparavanje, posadite ga u manju saksiju.

„Važno je da se dobro skine zaperak – lagano, da se ne ošteti. Zatim se odmah stavi u zemlju i prema mom iskustvu negde u hladovinu, ali ne preveliku, jer može doći do truljenja zaperka. Zato je najbolje zaseniti mrežom“.

Kako formira koren, a kakav je plod?

Za dve nedelje zaperak se ožili, a 45 dana od cvetanja stiže i prvi rod, foto: Ž. Ilić

Zaperak radi boljeg ožiljavanja može da se umoči u biostimulator, hormon rasta ili direktno posadi u saksiju sa vlažnim supstratom. Takođe, pošto zaperak nema glavni koren, već bočne žile koje slabije prodiru u dubinu, iskusni povrtari preporučuju da se skidaju zaperci u donjem delu matičnog stabla, bliže zemlji, jer su već pustili žile. Za dve nedelje zaperci će se lepo ožiliti, a kada se pojave cvetovi – u narednih 45 dana treba očekivati i prvi rod.

„Vrlo sam zadovoljan rasadom iz zaperaka, već nekoliko godina to praktikujem i zadovoljan sam i kvalitetom roda. Rasad iz zaperaka daje manje roda od matičnog, ali ne puno manje“, primetio je Žarko iz Ladovice.

Nega rasada iz zaperaka je prilično ista kao i kod regularne proizvodnje, s tim što treba obratiti pažnju na često zalivanje, pošto se formira koren na površini, osetljiv je na sušu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.