Prednosti padajuće mreže za zasenu koja štiti od grada

padajuća mreža

Mladi poljoprivrednici se odlučuju više za padajuću mrežu, zbog cene i lakoće postavljanja

Prošle godine opština Topola, a naročito njeni voćarski krajevi, pretprpeli su ogromnu štetu od grȁda, a ove godine početkom maja, ponovo od grȁda uništeni su pojedini zasadi trešnje i višnje. Shodno, vrtoglavim klimatskim promenama, jedino rešenje su protivgradna sistemska zaštita i protivgradne mreže. Dok je u Evropi skoro 90% voćnjaka pokriveno protivgradnim mrežama, u Srbiji je tek više od 1000 ha površine. Najčešći razlog je visoka cena mreže i instaliranja.

Međutim, za to, Jovan Pavlović iz Blaznave je pronašao rešenje, koji je podstaknut komšijskom idejom, pokrio svoje zasade jabuka padajućom mrežom za zasenu. Ova mreža, obavija redove voćaka, pa iako je inicijalno namenjena za zasenu, sasvim dobro štiti i od grȁda, a značajno je jeftinija od standardne protigradne mreže, saznajemo od voćara.

„Pogodnost ove mreže jeste cenovna pristupačnost; manje treba vremena i novca za postavljanje. Za ovu regularnu, treba da postavlja neko malo stručniji, a problem je što su nama, redovi između zasada, koji su stari 25-30 godina, različite razdaljine: neke su 4m razdaljine, neke 4,5m. Zbog toga je problematično postavljanje ovih standardnih mreža.  Kod te mreže sve mora da bude ‘pod libelu’ da bi funkcionisalo i da bi se postavilo, što za padajuću ne treba, a istu funkciju vrši“, kaže Jovan.

Oštećenje od grada do 5% i to samo plodovi koji su blizu mreže

Mladi voćar iz Blaznave ima 10ha pod zasadima; trešnje, šljive i višnje, a najviše pod jabukom i breskvom – po 3ha, a padajućom mrežom pokrio je zasade jabuke. Ova mreža koja pokriva redove zasada, odavajući utisak kupe zbog oblika krošnje, ne predstavlja problem za prskanje, štiti od sunca, a kada prada grȁd – kotrlja se niz mrežu na zemlju.

„Prošle godine, kad je bio veliki grȁd, jabuka je bila pokrivena mrežom i možda je tek 5% ploda pretrpelo štetu, i to baš onaj koji je bio blizu mreže.“

Upravo ovakav način pokrivanja, kaže Jovan, predstavlja još jednu prednost padajuće mreže u odnosu na standardnu.

„Problem kod standardnih mreža jeste što kad napada, grȁd se skupi u sredinu između redova, mreža se istegne i tu može grȁd da prođe i da bude oštećenja za jabuke. Takođe, ako kontrukcija nije najbolje postavljenja, može da povuče i sve poruši kao domine“.

Usmeren na kvalitet, a ne na količinu!

jovan

Jovan Pavlović: ″Želimo da na manjoj površini obezbedimo kvalitetan plod!″

Ulaganja u zasade u vidu navodnjavanja, mehanizacije i protivgradne mreže su velika, ali isplati se već nakon prve godine, tvrdi naš sagovornik. Konkretno, padajuća mreža ima rok trajanja 7 godina i dostupna je na našem tržištu preko domaćih i stranih distributera. Na pitanje, kako razmišlja o svojoj budućnosti u poljoprivredi, pored klimatskih i tržišnih neizvesnosti, Jovan kaže, razmišlja samo o kvalitetu.

„Bolje raditi 3ha kako treba, nego da radimo na količinu; na primer, moj komšija ima 30ha – ja ću da radim 35 ha! Nije stvar u količini, nego da obezbedimo sve za manju površinu, koja bi dala kvalitetan proizvod, nego da imamo otvorenih 20ha, koje će potući grȁd i nećete imati ništa“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.