Prvi osigurao zasade u svom selu – jer je odgovorno!

Ilija Stanković nije želeo da se prepusti vremenskim neizvesnostima i osigurao je svoju proizvodnju

U pojedinim evropskim zemljama, osiguranje njiva i zasada se smatra obaveznim, u Srbiji je tek 10% biljne proizvodnje osigurano, stočnog fonda duplo manje. Da li je u pitanju neodgovornost ili nepoverenje prema osiguravajućim kućama, mladi poljoprivrednik i agronom Ilija Stanković iz Malog Požarevca, smatra da je osigurati zasad od udara groma ili mraza danas ipak važna stavka u poljoprivrednoj proizvodnji, piše Agroklub o našem dopisniku.

„Prvo što preporučuju stručnjaci jeste da se ispita podnevlje gde želite da sadite voće, da li će rađati svake godine. Na primer, ja nemam ni jednu njivu gde mogu da posadim kajsiju, odnosno mogu, ali brao bih jednom u 7,8 godina, što mi se ne isplati, pa sam se orijentisao na breskve i šljive koje želim da dovedem do savršenstva. Sledeći korak je analiza zemljišta, da bi ste znali čime sve možete popraviti zemljište. Onda, analizirate tržište, ja preporučujem da ono čega ima previše na tržištu, da se ne sadi. Potom treba da se razmišlja o osiguravanju proizvodnje“.

Poljoprivredniku je potrebna ‘zaleđina’

Ovaj mladi poljoprivrednik sa svojom porodicom obrađuje oko 5ha zemlje, većinom pod šljivama, breskvama, mušmulama i vinogradom. Prvi je u selu 2017. godine osigurao 2,5ha voća i za sada je jedini. U nadi da pomogne svojim komšijama i prijateljima da obezbede sebi ‘zaleđinu’ posle loših godina, preporučivao je svoju osiguravajuću kuću koja mu je kasnije ponudila i posao.

Ilija: ″Sa osiguranjem ste sigurni da barem nećete biti u minusu″

„Osigurali smo zasad breskve i šljive i mladi zasad šljiva od grada 2017.  godine, jer je 2016.  tri puta za dva meseca padao grad i bilo mi je muka da gledam hoće li pasti ponovo ili ne. Svakom potencijalnom osiguraniku pokušavam da stavim do znanja, koliko je važno da imate nekog iza sebe, bez obzira da li je to moja ili neka druga osigravajuća kuća, jer je neizvesno i teško da gledate u nebo da li će nešto pasti i uništiti vam zasade. Ovako ste sigurni i nećete biti u minusu u proizvodnji, mada je svakako bolje da berete rod svake godine, nego da naplaćujete štetu od osigranja“, kaže Ilija.

Na pitanje, otkuda toliko nepoverenje poljoprivrednika prema osiguravajućim kućama, sagovornik Agrokluba objašnjava da je nakon ‘pojave privatnih kuća bilo mnogo loših iskustava’, a delimično zato što ni sami poljoprivrednici nisu ‘realno gledali’ na svoju štetu. Zato je važno dobro se raspitati.

„Uglavnom se poljoprivrednici interesuju za cenu premije, prinosa koji utiče na cenu – njihvog očekivanog prinosa, koliko cena može da varira koje daje osiguranje i da li mogu da se usaglase želje osiguranika i realnog stanja na terenu. Zasadi od grada osiguravaju se najviše u aprilu i maju, a u januaru i februaru od mraza. Osiguranje do kraja godine važi, odnosno do skidanja plodova“.

Šteta do 5% se ne naplaćuje

Posle štete, procenitelji izlaze na teren, utvrđuju štetu i u roku do 6 nedelja isplaćuju osiguranje

Mnogi poljoprivrednici se pitaju, kada najpre mogu naplatiti osiguranje, pa na primer procenitelji Dunav osiguranja, prema Ilijinim rečima, izlaze na teren po prijavi štete i ukoliko se utvrdi da je šteta preko 5%, u roku od 4 do 6 nedelja osiguranje se naplaćuje, odnosno sačeka se da prođe sezona. Ukoliko se desi još neka šteta do završetka sezone, samo se nadograđuje na prvu, a onda se donosi krajnja odluka. Najviše se osiguravaju ratarske kulture, pa voćarski zasadi, a vrlo malo stočni fond. Iznenađujuće je da, iako je generalno svest o klimatskim promenama veća kod mladih, osiguravaju većinom stariji.

„Naši osiguranici su više godina kod nas, koji su još ranije preko zadruga osiguravali, ali se i mladi sve više interesuju“.

Uz subvencije Ministarstva, osiguranje je povoljno

ilija

Ilija: ″Osiguranje se, na kraju, isplati″

Ne postoji minimalna ili maksimalna površina poljoprivrednih kultura koja se može osigurati, a plaćanje može biti mesečno, kvartalno, mada se preporučuje da se uplati do kraja oktobra, kako bi se ostvario povraćaj od subvencionisanja osiguranja useva i plodova, koje nudi Ministarstvo poljoprivrede.

„Najbolje do 31. oktobra uplatiti osiguranje, kako bi smo poljoprivrednicima spremili potrebne dokumentacije, koje radi naša filijala, da mogu samo da odu i predaju zahtev. Za sad je povraćaj 40%, osim za mesta gde je veća opasnost od grada, kao u Moravičkom, Zlatiborskom i Kolubarskom okrugu – gde je 70%. Na kraju, proizvođačima se zaista isplati da osiguraju svoju proizvodnju“, uveren je Ilija.

 

Za Agroklub piše Julijana El Omari

Leave a Reply

Your email address will not be published.