Rojenje – smanjiće potencijal narednih paša

rojenje

Rojenje je za pčele prirodno, a za pčelare puno posla! foto: I. Stanković

Nepredviđeni vremenski uslovi; sneg u maju i topla jesen sve su češći. Neprekidna kiša tokom prošlog meseca i početkom ovog nije pogodovala pčelama, a za pčelare je to značilo  više posla. Iako sve zavisi od mikroklime, za pčele mnogih pčelara bagremova paša ove godine trajala je kratko, zbog malog broja sunčanih dana. Pčelar Igor Stanković iz Mladenovca je samo jedan od mnogih pčelara u Srbiji koji je na svojim pčelinjacima primetio veliku pojavu rojenja.

„Ono što su unosile uveliko su trošile na širenje legla, a malo toga je ostajalo za zalihu. Jaka društva, dosta legla u košnicama i dugi kišni periodi sa malim dnevnim izletanjem pčela imali su za posledicu mnogo rojevog nagona i rojenja. Pčelama je to prirodno – ražmnožavanje, dok je nama pčelarima to samo otežavajuća okolnost i dodatan trošak i rad na pčelinjaku.“, kaže Igor.

Rojenje je dobro došlo za one koji žele da prošire svoj pčelinjak, dok je za ostale to nepovoljna okolnost, pa se po mnogim pčelarskim grupama na socijalnim mrežama može zapaziti veliki broj pčelara koji prodaju rojeve. Za Igora, rojenje znači izostanak iskorišenja narednih paša.

„Ne mogu da iskoristim potencijale pčelinjih društava u narednom periodu za sakupljanje pčelinjeg otrova i donošenje meda sa drugih paša. A sa druge starane prihrana i razvoj rojeva iziskuju sredstva i dodatan rad kako bi se rojevi  razvili u društva i spremili za adekvatno prezimljavanje“.

Gljivična oboljenja

gljivice

Moguć razvoj gljivica i krečnog legla, foto: I. Stanković

Osim rojenja, previše padavina i vlažnost važduha može izazvati pojavu gljivičnog oboljenja i ekspanziju razvoja varoe koja prenosi viruse, koja se javila u košnicama pojedinih pčelara.

„Niske temperature za ovo doba godine i prevelika vlažnost sa malim dnevnim izletima mogu da doprinesu do ekspanzije razvoja gljivica u samim košnicama. Prvenstveno mislim na krečno leglo. Poslednjih par godina na pčelinjacima u Srbiji i čitavom regionu krečno leglo cešće se javlja nego u prethodnih 15-20 godina. Daleko je od nekih epidemijski stanja ali se opet sporadično bude kod naših pčelara  po nekoliko obolelih košnica na pčelinjaku“, kaže Igor.

Dobro iskorišćena voćna paša

Igor: ″Ove godine nije bilo potrebe za prihranom″: I. Stanković

S druge strane, dobra okolnost ove godine je zadovoljavajuć prolećni razvoj i voćna paša koja je dobro iskorišćena, pa je fond pčela odličan, a to je upravo ono što ovu godinu razlikuje od 2014. i 2016., takođe upamćene po velikim padavinama.

„Ova godina se razlikuje od 2014. i 2016. po tome što su pčele imale mnogo bolji prolećni razvoj. Bolje iskorišcenje voćne paše i veće količine prikupljenog voćnog meda za razvoj. Definitivno veći fond pčela u košnicama. To je verovatno uticalo i na veće iskorišćenje bagremove paše, iako je ona bila baš oskudna. Četrnaesta i šesnaesta godina su imale isto veliku koncentraciju padavina u dugom vremenskom periodu. Pčele koje su ostajele bez hrane, bile su na ivici gladi, legla su bila dosta smanjena, a mi pčelari smo morali da ih prihranom spašavamo od uginuća i to u sred leta. Zato su to bile katastrofalne godine!“

Ove godine, sagovornik Mladih u agraru nije imao potrebe za prihranom društava, jer su pčele imale dovoljno hrane za normalno funkcionisanje.

„Paša je dosta siromašna bila ali je opet bilo dovoljno da društva dobro funkcionišu i da ne oskudevaju sa hranom. Potrošnja zaliha je definitivno bila velika u prethodnom  kišnom periodu, ali opet će imati kod pojedinih društava nešto simbilično da se uzme i za nas pčelare čisto da malo ‘oližemo prste’ ove godine.“

Bez velikih očekivanja u 2019-oj!

igor stanković

Ove godine do 70% manje bagremovog meda, foto: I. Stanković

Koliko je pčelarstvo u Srbiji u ekspanziji, svedoči podatak da samo prošlu godinu završili sa skoro 1,3 miliona obeleženih košnica, oko 26 000 pčelara i izvozom više od 2700 tona meda  i to najviše bagremog. Međutim ove godine biće čak do 70% manje bagremovog meda nego prošlih. Zbog klimatskih promena, pčelarstvo, isprva prepoznato kao profitabilna grana poljoprivrede, nakon sve učestalijih loših godina, postaje niskoprofitabilna visokorizična grana agrara.

„Na prirodu ne možemo da se oslonimo i da se nadamo da će pčele same skupiti dovoljno hrane za razvoj i zalihe za zimu. Pratite količinu hrane u društvima  da ne budu gladna tokom leta. Odnosno ako naiđe kritičan bezpašni period prihranite pčele. Meni u Šumadiji bagremova paša je glavna paša, kada ona omane, neka velika očekivanja – nemam. Da li ću seliti pčele na neku pašu van Šumadije, odlučiću u nekom narednom periodu kada završim pregled društava posle rojenja i sagledam prognozirane vremenske prilike“, kaže mladi pčelar Igor Stanković.

Leave a Reply

Your email address will not be published.