Sa dede na unuka: kako se pravi petrovačka slanina od mangulice?

slanina od mangulice

Slanina od mangilice uništava štetan holesterol

Dok se u 19. veku petrovački kulen, koji danas nosi oznaku geografskog porekla, uveliko izlagao na bečkim sajmovima, u mađarskom delu Austrougarske nastala je sorta svinje – mangulica i to zahvaljujući Milošu Obrenoviću. Danas, jedan Miloš iz Bačkog Petrovca proširio je popularnost petrovačkog kulena na slaninu od mangulice, prenosi Agroklub.  Svoj doprinos tradiciji u proizvodnji, promociji i prodaji mesnih proizvoda daje Milošev unuk Nikola.

„Proizvodimo belu leđnu slaninu od mangulice, koja je najzdravija slanina i po njoj je mangilica najviše poznata – po toj plećki koja ima manje mesa, a više slanine. Ta slanina uništava štetan holesterol“, kaže Nikola Pajić.

Proizvodi od mangilice u sebi sadrže razne hraniljive materije, dobre za rad organizma, a konkretno slanina utiče na smanjenje lošeg holesterola i povećanje dobrog. Čak i evropsko tržište jako ceni mast i slaninu ove svinje. Tu slaninu, porodica Pajić, proizvodi od mangulica iz svog obora – imaju oko 30 komada koje hrane samo probranom hranom; šargarepom kupusom i kukuruzom.

Hladan dim i strpljenje

Važno je da slanina bude dobro usoljena i da se suši na hladnom dimu

Ovim se bave 20 godina i kažu da je za dobar kulen ili slaninu potrebno dosta znanja i iskustva, kao i dobra sirovina. Da bi od te sirovine nastao tražen i cenjen proizvod, tehnologija sušenja mora biti precizna i ispoštovana. Na godišnjem nivou osuše do 1,5 tonu slanine od mangulice.

„Što se tiče tehnologije sušenja; treba sačuvati proizvod dok je svež, potrebna je adekvatna pušnica koja je visoka i u kojoj se meso i slanina suše hladnim dimom koji nije topliji od 15 stepeni, sve to dok je napolju temperatura od -2 do 5 stepeni. Ne sme biti jaka vatra, jer mnogo važno da se ne zapeče okolo, da ne bi unutra bilo sirovo. Sušenje slanine zavisi koliko je komad debeo, težak. Na primer, tankoj panceti treba 10 dana da stoji usoljena, a jedno 3-4 dana na dimu i na kraju da se suši u starom špajzu gde temperatura nije veća od 15 stepeni, najmanje mesec dana“, kaže Miloš.

Nikola: „Svoju budućnost vidim u ovome!“

Proizvođač iz Bačkog Petrovca član je Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „Original Srbija“ i ističe značaj očuvanja tradcije i prenosa na mlađa pokoljenja. Malu mesaru Pajić, Miloš je registrovao sa jednim ciljem i jednom željom – da njegov unuk nastavi porodičan biznis.

„Ja sam ceo svoj život posvetio proizvodnji mesnatih proizvoda, a šta je potrebno za to; kvalitetna sirovina, veliko znanje, veliko iskustvo, to se može postići jedino ako čovek od mlađih dana, kao moj unuk, krene da uči. Samim tim što će moj unuk ovo nastaviti i umesto da u belom svetu zarađuje za koru hleba, radiće na svome, meni je već ispunjena je velika životna želja“.

Devetaestogodišnji Nikola, koji je nedavno završio srednju ekonomsku školu, svoju budućnost vidi u nastavku porodične tradicije.

„Moji planovi su da nastavim da se bavim ovim, ja sad učim uz dedu i radim i trudim se da steknem što više znanja, kako bih kvalitetno nastavio proizvodnju mesnatih proizvoda. Ja vidim svoju budućnost u ovome“, kaže Nikola.

 

Za Agroklub piše Julijana El Omari

Leave a Reply

Your email address will not be published.