Sa pesticidima možete više pogrešiti ako pojačate, a ne ako smanjite dozu

hpgruesen, pixabay

Dobre se informišite pre nego što tretirate svoje biljke, foto hpgruesen, pixabay

Master inženjer fitomedicine Miloš Marić, piše za portal Mladi u agraru o značaju adekvatne primene pesticida. U prošlim člancima, pisali smo o neophodnoj upotrebi pesticida, a sada i na koji način možete da ih primenite, a da ne naštetite vašim biljaka, zdravlju i životinoj okolini. Pogrešna primena pesticida se pre svega ogleda u neadekvatnoj dozi, broju tretmana, nepravovremenoj aplikaciji, nepoštovanju karence, primeni u neadekvatnim vremenskim uslovima.

Jabuke i kornišoni se najviše tretiraju

Mnogi proizvođači ne razmišljajući o posledicama nesvesno povećavaju dozu primene. Ispitivanja su pokazala da se svega 0,1% pesticida ispolji efikasnost, a ostali deo ostaje kao zagađivač u prirodi. Upotrebom veće doze proizvođači povećavaju i rizik od trovanja pesticidima.Takođe, vrlo često proizvođači posežu za što većim brojem prskanja. Pogrešno! Nepravilnom ranijom upotrebom preparata, u neadekvatnoj fenofazi razvoja biljne kulture, dovode do smanjene efikasnosti pesticida koju potom pokušavaju da nadoknade. Uzmimo za primer jabuku. Praksa pokazuje da se kod ove kulture “vodi bitka” za plodovima prve klase, pa shodno tome i ne čudi broj tretmana od 30 u jednoj proizvodnoj sezoni. Previše!

Poseban je problem kod kornišona u praksi gde je zabeleženo da su tretirani isti dan kada su pušteni u promet pesticidom koji ima karencu 4 dana. Zaista poražavajući podatak! Trećina proizvedene hrane ima ostatke pesticida.

Vreme primene

Primenom na vetru doći će do drifta (zanošenja) preparata na susedne parcele. Ukoliko je kiša, doći će do spiranja preparata i neće delovati, a postoji i opasnost od kontaminacije površinskih i podzemnih voda. Primena pri visokoj temperaturi dovodi do fitotoksicnosti na gajeni usev i pojavu ožegotina.

Manjak ili višak tretiranja?

Smanjena doza primene dovodi do smanjenog delovanja na ciljanu grupu štetočina i prenamnoženja, samim time i gušenja useva.  Što se životne sredine tiče, manji je negativni uticaj smanjene doze.

Povećana doza primene pesticida je opasnija jer dovodi do fitotoksicnosti na gajenom usevu, opasnost od trovanja je veća, dužim periodom razgradnje veće količine pesticida, većim sadržajem otrova u plodovima, mnogo veće štete što se zagađenja životne sredine tiče. Rešenje: preporučena doza u optimalnom vremenu primene, i problema nema!

Vodite računa prilikom mešanja

Mešanje je delikatan posao koji je neophodno pravilno odraditi. Prilikom mešanja optimalno bi bilo nalaziti se napolju, na dobro provetrenom prostoru i 70 m od izvora vode. Prilikom samog mešanja moze doći do trovanja ili slučajnog prosipanja. Zato je zaštitna oprema i više nego neophodna!

Ukoliko mešate 2-3 preparata, neophodno je pridržavati se uputstva i propisa naznačenih na ambalaži samog proizvoda, međutim, nekada i te informacije nisu  u potpunosti dostupne. Ukoliko nismo sigurni da li su pesticidi kompatibilni, uraditi test kompatibilnosti, jer je mešanje inkompatibilnih pesticida je PROTIVZAKONITO!

Oprema i mehhanizacija za prskanje

Svrha dizni je ravnomerno nanošenje rastvora po biljkama, korovu ili zemljištu. U vremenskim uslovima bez vetra koriste se obične (pljosnate) dizne, a ako je brzina vetra veća od 5 m/s antidrift dizne. Najpoželjnija brzina kretanja prilikom prskanja je 6 do 8 km/h. Brzinu treba prilagoditi vetru, pripremljenosti zemljišta i nagibu terena. Visina prskalice treba da bude 50-60 cm iznad površine koja se tretira, u suprotnom, nece doći do ravnomernog pokrivanja tretirane površine.

Potrebno je formirati nezavisnu fitosanitarnu inspekciju

Rešenje je formiranje nezavisne fitosanitarne inspekcije koja bi proveravala sam uvoz, registraciju i puštanje u promet hemijskih materija. Zatim, inspektor treba da posećuje poljoprivredne apoteke na terenu, proverava dokumentaciju. Ukoliko bi se primetila takva aktivnost, podići prekršajnu prijavu protiv počinioca.

Krajnji cilj je zadovoljni proizvođač i potrošač

Zato prilikom odabira pesticida voditi računa o sledećim stvarima:

-vrsta štetočine;

-fenofaza razvoja biljke;

– karenci;

toksikološkim karakteristikama;

-vremenu primene;

-kompatibilnosti sa drugim pesticidima.

Pre svega, neophodno je konsultovati stručnjake i informisati se, jer nije svaka sezona ista, niti su sve štetočine iste. Samo temeljitom i istrajnom borbom doći ćemo do cilja, a to je zadovoljni proizvodjač i zdravi konzument (kupac).

 

Za Mlade u agraru pisao master inženjer fitomedicine Miloš Marić

Leave a Reply

Your email address will not be published.