Simentalac dominantan, ali hereford i šarole ne zaostaju u Srbiji

simentalski bikovi

Govedarska proizvodnja u Srbiji zasnovana je na simentalcu

Tokom svog boravka u Americi, primetio sam rase goveda koje su u različitoj meri zastupljene i na srpskim gazdinstvima. Iako dominira simentalska i holšatajn rasa, u Srbiju su uvožene još i Angus i Hereford u skorije vreme, kao i Šarole i Limuzin u davno vreme – ’80 i ’90-ih godina prošlog veka. Doprinos govedarstvu Srbije od tovnih rasa se može dvostruko sagledati. Prvo kao dostupno seme koje se koristi za oplodnju simentalskih krava i proizvodnju meleza za dalji tov, a drugo kao uvežene populacije goveda koje se odgajaju u čistoj rasi, prirodno pare i proizvode telad za tov i proizvodnju kvalitetnog mesa. Ipak, osnova proizvedene govedine u Srbiji je na evropskoj simentalskoj rasi dvojnog pravca proizvodnje.

Simentalac u Americi je specijalizovana tovna rasa, što je za shvatanja ove rase u Srbiji veoma zanimljivo. Glavna odlika i prednost simentalske rase je to što je krupna rasa. U njihovim uslovima masa varira od 680 do 1270kg, zavisno od uslova odgoja i pola. Ranostasnija je rasa od drugih tovnih goveda jer ima uspešno prvo parenje do 15 meseci, i redovno teljenje svake godine. Njena genetska osnova je tokom godina izmenjena i oplemenjena angus rasom zarad boljih tovnih i klaničnih osobina mesa, te je tako rasa crne boje dlake.

Srbija tradicionalno gaji simentalsku rasu

Goveda simentalca u velikoj meri zastupljena u Šumadiji

O simentalskoj rasi u Srbiji se može reći sve kao o najvažnijoj, a isto i najdominantnijoj rasi goveda kod nas. Simentalska rasa koja je nastala u Švajcarskoj gajenjem domaćih goveda u dolini reke Sime, a u Srbiju je uvezena kako iz Švajcarske, tako i iz Nemačke, Austrije, a sad već i iz Češke. Glavna karakteristika rase je da je krupna, snažne konstitucije, otporna i prilagodljiva različitim uslovima držanja. Prvobitno je poslužila da oplemeni, kasnije i pretopi domaća goveda u Srbiji (bušu, kolubarsku, retko podolsku rasu).

Danas regioni koji imaju najkvalitetnija grla su Mačvanski, Kolubarski, Podunavski, Resavski i moj Šumadijski, ali simentalska rasa je ipak najbrojnija u Raškom i Zlatiborskom region. To je rasa u Evropi koja je namenjena za proizvodnju mleka ili mesa, ili oba. Prinos mleka zbog toga varira od 4000-7000 kg mleka, sa 3,5-4,5% mlečne masti i 3,0-3,5% proteina. Negde sveobuhvatno posmatrano veći značaj simentalske rase u poslednje vreme jeste kao tovnog materijala u odnosu na značaj u proizvodnji mleka. Razlog je trenutna bolja cena mesa, nego mleka. Cena mleka je vrlo nepovoljna ali prihod konstantan, dok je cena utovljene junadi dobra ali proizvod se duže ‘čeka’.

Srbija danas ukupno ima oko 900 000 goveda svih kategorija, gde simentalska rasa učestvuje sa oko 75-80%, i to više u Centralnoj Srbiji, a manje u Vojvodini.

Hereford pogodan za oskudnije pašnjake

hereford

″Ima osobinu kasnijeg kompenzacionog prirasta″, foto: N Mićić

Hereford je prvi put uvežen 1817. godine iz Velike Britanije. Adaptabilna je rasa vrlo različitim uslovima, i to je njena najveća prednost u odnosu na druge rase. Dobro može da konzumira i iskoristi hranu sa loših pašnjaka, oskudnih i suvih. Ima izraženu osobinu kasnijeg kompenzacionog porasta, kada se junad nakon zalučenja i odvajanja od majki odvode sa pašnjaka u direktna tovilišta do krajnjeg klanja. U Srbiji ova rasa može biti pogodna za gajenje kako u brdskom, tako i u ravničarskom delu zemlje. Već je ima na Staroj planini, kao i u Vojvodini. Oskudniji pašnjaci planina ili isti na zaslanjenom i slabohumusnom zemljištu mogu se naseliti grlima ove rase kod nas. Njena sličnost simentalskoj rasi po boji tela i obliku, kvalitetu mesa i prosečnom prirastu, odgovara srpskim proizvođačima.

Aberdin angus odlikuje se mramorisanim mesom

angus

Odličan kvalitet mesa, a uzgoj najpogodniji na Pešterskoj visoravni, foto: N. Mićić

Angus je prvi put na tlo novog sveta Amerike uvežen 1873. godine kao populacija Aberdin angusa iz Velike Britanije, th Škotske. Glavna karakteristika rase su laka teljenja, ali i brz porast, najbolji kvalitet mesa, dobra otpornost i veoma važna osobina – dobra mlečnost. Danas čini skoro 50% svih registrovanih tovnih grla u Americi. Tovi se do klanične mase od 500 do 550kg žive mere. Osobina kvaliteta mesa marmoriranost mišića ove rase je posebno cenjena u SAD. U Srbiji se intenzivnije gaji od 2014. godine, a njen uzgoj najpogodniji je na Pešterskoj visoravni zbog kvalitetnih pašnjaka i klimatskih uslova. Nažalost, iako prilagođen srpskim uslovima uzgoja i uprkos izuzetnom kvalitetu mesa, sprsko tržište još uvek nije prepoznaje vrednost angusa.

Seme šarole lako dostupno

šarole

Prilagodljiva hladnijim uslovima, ali sa većim zahtevima u ishrani, foto: N. Mićić

Šarole je poreklom francuska tovna rasa goveda bele do smedje boje koju u Americi nazivaju smuti (smooty). Rasa je izrazito dobre otpornosti na humidnu klimu istoka i isto tako suvu zapada severnoameričkog tla. Zatim, rasa dobre sposobnosti porasta, nešto zahtevnija u pogledu ishrane i kvaliteta pašnjaka, adaptabilna na hladnoću, vetar i kišu, gajena češće u humidnijim oblastima, i vrlo važno, ima lakša teljenja od evropskih grla iste ove rase, koja u Evropi važi za rasu sa težim teljenjima. Klanična masa od oko 565 kg za ženska i čak 910 kg za muška grla je visoko kotira u proizvodnji.

Ova rasa je u Srbiju uvožena i odgajana sa odličnim rezultatima. Mana sz joj bila teška telenja simentalskih krava nakon veštačke oplodnje semenom šarole bikova, jer tele melez ove dve rase ima širi obim čela i relativno veću glavu na rodjenju. Postojali su i nacionalni programi i projekti korišćenja ove rase u proizvodnji mesa. Centar odgoja dve francuske tovne rase Šarole i Limuzin je bio u Institutu za stočarstvo u Zemunu, gde i ja danas radim, odakle je mlade bikove za priplod uzimao Centra za reprodukciju i veštačko osemenjavanje Krnjača. Danas se pored uvoznog zamrznuto seme može kupiti i u domaćim centrima, a poslednji bik u Srbiji čije seme je lako dostupno u nabavci je bik Fratelo, koji je izlagan proteklih godina na Medjunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

Limuzin – specijalizovana rasa za proizvodnju mesa

Karakteristična po svojoj crvenkastoj dlaci, foto: pixabay, pexels

Limuzin se gaji na siromašnijim krečnjačkim pašnjacima gde vlada oštrija klima Severne Amerike. Limuzin rasa je razvijana u Francuskoj u teškim uslovima, tako da je čvrsta rasa goveda, koja se prvobitno koristila i za rad. Podnosi dobro toplu i hladnu klimu i može da provede gotovo celu godinu napolju. Polovinom dvadesetog veka rasa se selekcijom usmeravala na unapređenje tovnih sposobnosti, te je pored za rad postala specijalizovana rasa goveda za proizvodnju mesa odličnog kvaliteta. Boja pokrovnih dlaka limuzin goveda je pšeničnocrvenkaste boje po kojoj je karakteristična. Telesna masa krava je 600-700 kg, a bikova 1100 kg i više. Mlečnost krava je oko 2000 kg mleka. Gaji se u čistoj rasi ili se koristi za ukrštanje sa kombinovanim ili tovnim rasama.

„Verujem da će cena goveđeg mesa ostati dobra“

nesa micic

″Srbija može da proizvodi govedinu dobrog kvaliteta″, foto: N. Mićić

Pomenute tovne rase su do sada i trenutno najvažnije za proizvodnju govedine u Srbiji. U novije vreme javljaju se melezi i sa drugim tovnim rasama i njihovo seme na našem tržištu, a to su belgijsko-plava rasa i blond akviten. Ipak, simentalska rasa i dalje drži primat u ukupnom govedarstvu zemlje, što je vrlo dobro jer se ona duže vreme održala i pokazala kao odlična. Upliv tovnih rasa je značajan dok je cena govedine povoljna, u suprotnom brojnost grla tovnih rasa opada. Tendencija i moje lično očekivanje je da će cena ostati dobra, da Srbija može da proizvodi govedinu dobrog kvaliteta, izvozi i ostvaruje značajan dohodak iz stočarske prroizvodnje.

 

piše: diplomirani inženjer stočarstva i poljoprivrednik Nenad Mićić

Leave a Reply

Your email address will not be published.