Uređeno tržište i siguran plasman – najveća potreba mladih!

trziste

Nikola Marković: ″Potrebno nam je uređeno tržište″

 

Problemi na koje nailaze mladi poljoprivrednici jesu najčešće u
nedovoljnoj informisanosti i edukovanosti u vezi sa samom proizvodnjom ili
nedostataku finansija za početak. Međutim, najveći problem, ističu mladi
poljoprivrednici, jeste zapravo u nedostatku uređenosti tržišta. Čak i da imate
sve mogućnosti da neometano i uspešno proizvodite velike količine voća, povrća,
mleka, mesa – gde sve to prodati? Šta će biti garancija da će vaša roba naći
svog kupca i to po pravoj ceni – pitanje je koje sve više postavlja.

„Znanje i edukacija su najpotrebniji za mlade
poljoprivrednike. Jer zemlja i mehanizacija koju imate ili nasledite ne znači
vam ništa ako ne znate kako da je upotrebite, pa se posle kuka kako država ne
daje ništa za štete od nepogoda. Ja sam konkurisao za sredstva za mlade
poljoprivrednike, dobio sam plastenik, to je odlična pomoć ali to je pomoć, i
nije u tome stvar! Stvar je u tome da se napravi sistem koji funkcioniše u
smislu uređenoti tržišta.Važno je da se uredi prodaja, jer onda neće biti
problema“,
kaže Nikola
Marković, proizvođač cveća iz Petrovca kod Kragujevca.

Nikola se već više od 10 godina bavi proizvodnjom cveća i trenutno
ima 1200 kvadrata pod plastenicima. Kaže da iako planira proširenje
proizvodnje, cveće onih koji svaštare često obara cenu njegovom, pa i cenu koju
mu nude distributeri prilikom otkupa.

 

 

„Nama bi značilo, kad bi znali da u zavisnsti od toga koliko
proizvedemo, možemo dobru cenu da dobijemo za to. Jer ja ovde imam firmu,
plaćam porez, PDV, prijavljujem i plaćam radnike i na pijaci moram da prodam po
ceni kao neko ko ne plaća ništa. Mi smo veliki, pa to nadoknađujemo količinom
prodate robe, ali ni to ne može večito da traje“,
zaključuje Nikola.

S druge strane, poljoprivrednik Stevan Todorčević iz Donjih Grbica,
takođe sela kod Kragujevca, želi da uloži i proširi gazdinstvo svoje porodice
novim zasadima voća. Pošto su mu potrebne priključne mašine za agrotehničke
mere u voćarstvu, interesuje se za nacionalne i IPARD podsticaje.

„Uslovi koji su potrebni da se ispune za nacionalne ili IPARD
posticaje nisu toliki problem, koliko razmišljam o tome, gde ćemo mi sve to što
proizvedemo da plasiramo. Više me zanima siguran otkup i gde ćemo mi da
izvozimo tu robu“,

kaže Stevan.

Potreba za uređenim tržištem i sigurnim plasmanom robe je potreba
svih poljoprivrednika, ne samo mladih. Malinari su najbolji primer, kako
proizvedena roba po možda najvišim standarima, ne može da dobije adekvatnu
cenu. Poljoprivredna proizvodnja je takva da se planira više godina unapred, pa
čak i mnogi stručnjaci entuzijaste za poljoprivredu savetuju da, pre nego što
odluče kojom granom poljoprivrede da se bave, dobro razmisle koje će im biti ‘tržišne
mete’. Do uređenosti tržišta dug je put i nažalost ne zavisi samo od rada,
znanja i volje mladih poljoprivrednika. Najveći podsticaj mladima koje
Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije mogu da ponude budućim naraštajima na
selu jeste siguran plasman na tržištu.

undefined

Leave a Reply

Your email address will not be published.