Virus i dalje hara, ali Srpkinja u Italiji ne brine – ima baštu

Bob je nešto što je naučila da koristi više u svojoj kuhinji, foto E. Kuzmić

Nakon zanimljivog spleta okolnosti Emilija Kuzmić iz šumadijskog sela Natalinci, udala se za Italijana i preselila u Ređo Kalabriju, koja se nalazi na ‘prstima čizme’. Sezona kupanja u moru od maja do oktobra, slatke pomorandže sa drveta i gledanje erupcije Etne sa terase delovalo je kao život za poželeti. Međutim, kada su se pojavili prvi slučajevi zaraženih korona virusom, život ni samim Italijanima nije delovao tako bajno, a kamoli strancima, piše Agroklub.

Ipak, za Emiliju, inače arhitektu po struci, njenog muža – advokata i troje dece nema brige. Izolovani u kući na brdu sela u Kampo Kalabru sa dovoljno hrane u zamrzivačima i u bašti, mogu da dočekaju i ‘pezime’ svaku krizu. Ogromni brokoli, divljač (jer se muž bavi i lovom), sve vrste pasti ali i tradicionalnih srpskih jela, samo su deo njenog menija.

„Od hrane sada imamo sve. Razmišljam o tome da će leti vrlo verovatno biti problem naći povrće, pa smo već zasadili paradajz, papriku, salatu, luk, plavi patlidžan. Trenutno imamo bob i brokoli. Ove godine ćemo sigurno posaditi više nego ikad“, planira Emilija.

Potencira se samo organsko

Emilija Kuzmić u svojoj bašti u Italiji gaji skoro svako povrće

Poljoprivreda Juga i Severa ove mediteranske zemlje se, nagoveštava, dosta razlikuje, a bašte nisu kao u Srbiji, ali je svaki pedalj iskorišćen. Zemljište u na jugu Italije, za razliku od Srbije je peskovito, propusno, pa mora stalno da se zaliva.

„Mora prethodno da se nađubri mešovitim i to mahom organskim đubrivom. Italija je možda jedna od zemalja koja ima najviše površina pod organskim kulturama. I moja bašta je organska. Planiram ponovo da uzgajam živinu i da nabavim zečeve, kako bi deca imala kontakt sa životinjama, a i da imamo koristi – meso.“

Sve tehnološki, ali mora i da se kopa

Svaki deo bašte je iskorišćen

Poljoprivreda juga Italije u odnosu na Šumadiju, najviše se razlikuje u površinama, jer je tamo sve na kaskadama, takođe Italijani više koriste tehnologiju – da se što manje fizički radi, a postigne što više prinosa na manjim površinama.

Na Jugu, potvrđuje naša sagovornica, temperatura nikad ne pada ispod nule, pa trava raste više zimi, a samim tim se javlja i problem korova, koji Emilija rešava biološkim preparatima na nepristupačnim mestima, a na pristupačnim – kopanjem.

Italijani vole naš pasulj i junetinu ispod sača

Od srpskih jela, Italijani iz njenog okruženja, najviše vole pržena jaja, jer oni ih tako nikad ne jedu, zatim prženice, gulaš, pasulj, junetinu ispod sača. S druge strane, Emilija je naučila da više koristi bob, sočivo i naravno sve vrste ribe.

I na pitanje, kako se boriti protiv korone i drugih virusa, kaže – ‘jakim imunim sistemom, zdravim načinom života i zdravom hranom’.

 

Za Agroklub napisala Julijana El Omari

Leave a Reply

Your email address will not be published.