Zelena salata – najjeftinija za uzgoj, ali…

uzgojnaslovna

Zelena salata je poslednjih dana otvorila sezonu svežeg povrća, a pijace, marketi i piljarnice su prepune ove namirnice. Jede se svakog dana, uz skoro svaki obrok i čini se kao unosna povrtarska kultura. Međutim, da li ste se ikad zapitali koliko je zahtevna za uzgoj, isplativa proizvođačima i onima koji je samo prodaju? Ove nedoumice otklonio nam je Ognjen Petrović iz sela Boždarevac opštine Barajevo, koji se sa suprugom Slađanom bavi već 15 godina povrtarskom proizvodnjom.

„Proizvodimo rotkvicu, spanać, krastavac, paradajz, karfiol i veće količine zelene salate. Mislim da je je zelena salata jedna od najjeftinijih kultura za ulaganje. Za seme, folije, supstrat i ostalo ne treba više od 20 000 din ulaganja za 5 ari plastenika“, kaže Ognjen.

Najvažnije je provetravanje

Zelena salata zahteva dosta svetlosti, a folija pod kojom se uzgaja ne sme biti tamna ili čak prljava, a proizvođač iz Boždarevca preporučuje samo izraelske, turske ili grčke folije. Pošto joj je jedina boljka trulež, vrlo je važan izbor đubreta, plastenika i potrebne opreme koja bi zelenoj salati obezbedila idealne uslove za uzgoj. Na primer, ova kultura zahteva đubriva sa niskim procentom azota zbog pojave truleži, pa najbolje i najbrže uspeva na stajskom goveđem đubretu. Povrtari navode da je važna upotreba agrila – filc folija za zagrevanje koja čuva biljku od izmrzavanja. Najvažnije je ipak, provetravanje i prostor.

provetravanje

Ognjen Petrović: ″Provetravanjem se sprečava pojava truleži″

„Zelenoj salati je najvažnije dobro provetravanje zbog truleži. Savetovao bih  buduće povrtare da prave samo velike tunele, jer u petometarskim malim tunelima nema provetravanja i tu će neminovno doći do truljenja; zbog malog protoka vazduha i velike vlage. Kad se rasadi prksamo je minimum dva puta; jednom bakar oksidom, jednom protiv truleži, ali najviše provetravamo, baš da ne bi bilo prskanja i pojave truleži. Hemijski tretiram samo na početku vegetacije, a zadnja dva meseca pred tržište ne prskam ni sa čim“.

Nakupci i troškovi

Upravo kad dođe do tržišta, vidi se druga strana medalje zelene salate. Zbog velike količine robe koju plasiraju na vidikovačkoj pijaci, Petrovići su u nemogućnosti da prodaju sve što imaju, pa deo prodaju nakupcima.

„Nakupci su nužno zlo, jer mi ne možemo toliku količinu salate da izbacimo na našim tezgama i ne mogu svaki dan da idem na pijac zbog proizvodnje koju imam ovde. Međutim, nakupci prodaju zelenu salatu mušterijama po duplo većoj ceni nego što mi njima dajemo“, objašnjava Ognjen, ali tu nije kraj.

Slađana Petrović: ″Svoj rad ne računamo″

„Pijačni rashodi su ogromni. Na zakupninu tezge, pijačarinu, gorivo, kese mi godišnje potrošimo preko 400 000 dinara, a svoj rad ne računamo. Mislim da su poljoprivrednici totalno nezaštićeni i prepušteni sami sebe“, primećuje Slađana.

Cene resursa i krajnjeg proizvoda

Zelena salata na neki način predstavlja ogledalo povrtarske proizvodnje: od semena, đubrenja, zaštite, tržišne cene i svih usputnih obaveznih troškova. Svedoci smo i da su cene resursa u poljoprivredi znatno više nego pre 10 ili 15 godina, a cena krajnjeg proizvoda se nije bitno promenila.

„Kad smo krenuli u proizvodnju paradajza – bio je 100 dinara pre 15 godina, paradajz je i dalje 100 dinara, a nafta je 170 dinara, a onda je bila 45. Zato smo morali mnogo da povećamo proizvodnju i mnogo više radimo da bismo imali kao nekada. Ključna stvar u ovoj proizvodnji je upornost i istrajnost “, tvrdi Slađana.

Garantovana cena, kontrolisan uvoz i udruživanje

ognjen i slađana petrović

Koliko je potrebno i za rad i za život?

Zato, Petrovići danas ne savetuju buduće entuzijaste povrtare da kreću u plasteničku proizvodnju sa manje od 15 ari pod plastenicima, kako bi mogli da proizvedu, prodaju robu i imaju zarade za nastavak produkcije i normalan život. Pitali smo Ognjena, kako on vidi rešenje?

„Rešenje može biti, na primer, garantovana cena paradajza i paprike. Zatim, kontrolisan uvoz; jer sve što se vrati sa ruske i nemačke granice dolazi kod nas, roba puna pesticida. Rešenje i neko udruživanje, da se napravi neka otkupna stanica, neka veleprodaja za velike markete i slično“, predlaže povrtar iz Boždarevca.

Leave a Reply

Your email address will not be published.